Sledećih dana predstoji premeštanje ambasade SAD iz Tel Aviva u Jerusalim, mada samo kancelarije šefa misije, ali uz nagađanje da će možda i američki presednik – ne samo njegova ćerka i zet – biti prisutan useljenju, što oduševljava izraelsku vladu, koliko je Palestincima „crvena marama“ i „prst u oko“ svetu, koji još drži do rezolucije Ujedinjenih nacija iz 1947. da je sveti grad nedodirljivi corpus separatum u nadmetanjima sukobljenih, sve do konačnog sporazuma o miru. Taj trenutak je veoma daleko.

Još bliža je igra vatrom Donalda Trampa, koji do 12. maja treba da saopšti da li Vašington napušta nuklerani sporazum sa Iranom – po predsedniku – „najgoreg ikad dogovora“.

Premijer Izraela Benjamin Bibi Netanijahu, gost Moskve na devetomajskoj paradi, sa Vladimirom Putinom će u prijateljskoj partiji sigurno otvoriti karte da pokaže „šta će činiti“, pošto Rusija Siriji isporuči raketni sistem S300, a neka projektil Bašar Asad iskoristi da uputi na Izrael ili na njegove avione. Iz Jerusalima unapred ne dozvoljavaju nagađanja: ministar odbrane Avigdor Liberman i drugi zvaničnici poručuju da se tako nešto neće dozvoliti. Imaju „spreman prst na svom okidaču“, koji Kremlj može da uvuče u opasne rizike, ako „situacija izmakne kontroli“. Izraelci i Rusi – kao meru samozaštite – održavaju neprekidnu i dosad uspešnu vruću liniju, „crveni telefon“ za obaveštenja o akcijama nad Sirijom.

Po mišljenju upućenijih komentatora, ruski predsednik zadovoljan ulogom sada „nezaobilaznog sudije“ većine utakmica na Bliskom istoku ipak je pred izborom o daljem ulaganju u štićenika iz Damaska i „negovanju“ Irana (izraelski ministar Stajnic kaže da će Asad biti eliminisan ako dozvoli vojno baškaranje Teherana po Siriji) ili negovanju „zdravih odnosa“ sa Jerusalimom. I jedno i drugo je Putinu, zapravo, neophodno za dugoročan opstanak na ovom prostoru.

Čini da je u ovom času – izvesno – najosetljivija iranska slagalica i njeni prateći atomski izazovi.

Telavivski Haarec u izveštaju iz Vašingtona piše, prenoseći reči Trampovog advokata „od posebnog poverenja“, bivšeg gradonačelnika NJujorka Rudija Đulianija da je američkom predsedniku, sa državnim sekretarom Majkom Pompeom i savetnikom za nacionalnu bezbednost DŽonom Boltonom pored sebe, „zavetni cilj“ rušenje režima u Iranu, kao „jedinom načinu za postizanje mira na Bliskom istoku“ i tako predviđa ne samo povlačenje potpisa Bele kuće. Đuliani čak tumači kako je „promena režima u Teheranu važnija od izraelsko – palestinskog sporazuma, mada može da mu doprinese u budućnosti.“

Predsednik Irana Hasan Rohani je sa svoje nacionalne televizije poručio da će, „ukoliko se povuku, Sjedinjene Države zbog toga zažaliti kao nikad do sada“. Dnevnik Tehran tajms preuzima izjavu izraelskog generala Amosa Gilada da je Trampova očekivana odluka „pre svega pomoć Iranu“, koja pruža mogućnost da zabije klin među svetske sile, pri čemu nabraja da je u čitavom spletu Rusija strateški partner Irana u Siriji, Kina s njim trguje, a Evropska unija ne odustaje od svog stava.

Agencija Rojters – javljajući iz Ankare i oslanjajući se na svoje neidentifikovane pouzdane (iranske) sagovornike – skicira i drugačiji red poteza: „Pripadnici čvrste ruke se pripremaju da obore predsednika Rohanija na kolena, ako Donald Tramp baci u korpu za otpatke nuklearni sporazum. Time se postavlja pozornica za obnovu političkih sukoba u složenoj strukturi vlasti u Iranu. Mogla bi da se pomeri ravnoteža u korist onih koji nastoje da sputaju Rohanijevu relativno umereno otvaranje ka Zapadu. Kad prođu kriza i prikaz jedinstva u Teheranu biće pokušaja da se predsednik nađe „u uglu“, mogao bi da bude ranjiv u preostalom mandatu, koji se završava 2021. Za Rohanija, ulog je otud visok. Vrhovni vođa Hamnei dao mu je opreznu podršku za otvaranje nuklearne diplomatije sa svetom, kako bi s okončala iranska ekonomska i politička izolacija.“

Više iranskih zvaničnika, po informaciji Rojtersa, mišljenja su da „Teheran može da se pridržava sporazuma. sve dok nije isključen iz globalnog finansijskog i trgovinskog sistema, ali ako evropski investitori popuste pred američkim pritiskom i napuste ga, Revolucionarna garda će preuzeti stvar u svoje ruke“.

Na drugoj strani, Haim Levinson u Haarecu piše da je „Trampova administracija – u okviru dugoročnih priprema konferencije o neširenju nuklearnog oružja 2020. – zauzela stav da od Izraela ne treba zahtevati razgovor o odricanju od atomskog arsenala, koji prema stranim izvorima poseduje, bez priznanja svih država Bliskog istoka da ima pravo na postojanje“.

U isto vreme Observer otkriva da je Tramp unajmio privatnu izraelsku obaveštajnu agenciju (Crna kocka tvrdi da ju je angažovao poslovni partner) da pronalazi „prljavi veš“ i orkestrira kampanju protiv svih u Obaminoj administraciji, koji su pomagali pregovore o postizanju nuklearnog sporazuma sa Iranom 2015. Predsednik je preko omiljenog Tvitera i direktno optužio bivšeg državnog sekretara DŽona Kerija da sada vodi ilegalnu diplomatiju, računajući valjda na Loganov zakon star dve stotine godina, koji je američkim građanima zabranjivao bavljenje spoljnim poslovima bez dozvole vlade.

Boris DŽonson, britanski šef diplomatije – ne baš diplomatskim rečima – savetuje Trampa da „sa vodom iz korita ne izbaci i dete“.