Dok se pripremaju da izaberu novog patrijarha Zapada, pred kardinalima je i dovoljno neizvesnosti kako će se rimokatolička crkva sa novim poglavarom oprostiti ovozemaljskih grehova i slabosti i ko je najpogodniji za takvu misiju. „Potreban nam je čovek vešt i vičan upravljanju, da sa ljudima koje izbere da mu pomažu, vodi crkvu“, govori londonskom radiju kardinal Kormak Marfi O’Konor, raniji vestminsterski nadbiskup i propovednički ukazuje na „posebnu odgovornost da se utvrde moralni standardi, koji i posle neuspeha ne smeju da se napuste“.
Analitičari smatraju da je uvodna, opšta kongregacija, posvećena upravo „obuzdavanju izazova sa kojima će se suočiti sledeći biskup Rima“. Kardinali, izvesno, očekuju da budu bolje upoznati sa tajnim izveštajem, koji je predat Benediktu Šesnaestom pre njegovog povlačenja, o brojnim skandalima. To su nalazi o korupciji u Vatikanu, rivalstvu, intrigama i sukobima, uticaju na rad i kapital „svete banke“. Tome se dodaju i mnoge optužbe za – kako je rekao edinburški kardinal Keit O’Brajan, podnoseći ostavku zbog takvih sopstvenih postupaka – „nedolično seksualno ponašanje, ispod standarda kakav se očekuje od sveštenika“.
Pre odlaska u penziju (prvi takav primer posle 1415. godine) i povlačenja u manastirski mir, papa Racinger je primajući trojicu kardinala, koji su pripremili neprijatan spis, odlučio da otkriće ostane tajna. Ali, trojci je dao dozvolu da odgovaraju na pitanja ostalih kardinala o zapečaćenim istinama., koja su već – dobrim delom – doprla na svetlost dana, u medije.
Odlazak sa trona svojom voljom, nepoznat šest vekova, nameće potrebu brzog izbora i akcije.
Za jedan od najznačajnijih budućih ispita i iskušenja (ne samo) katolika, njujorški kardinal Timoti Dolan ipak navodi nematerijalnu slabost, „rastuću pojavu među ljudima, koji veruju u Boga – odbojnost prema organizovanim crkvama, među sociolozima religije nazvanu – verovanje bez pripadanja“.
I među kardinalima se pominje da bi sledeći papa mogao da dođe izvan Evrope, ali nije uopšte izvesno da će duga, drugačija tradicija biti prekinuta.
Nestrpljivi – prema agencijama – u kandidate unapred upisuju kardinale iz Gane, Argentine, Austrije, Brazila, Kanade i, naravno, Italije.
Kardinal Leonardo Sandri, sa 69 godina jedan od mlađih, savetuje u izjavi Rojtersu da sledeći Hristov vikar „ne treba da bude biran prema geografskom području, već mora da bude svetačkih osobina i najspremniji za obaveze, koje ga čekaju“.
U svetu danas ima 203 kardinala iz 69 država. Ali, pravila, promenjena 1975. godine određuju da stariji od osamdeset godina ne učestvuju na izbornom saboru; zato će ih na konklavi u Sikstinskoj kapeli 2013. biti samo 115.
Za odluku je potrebna dvotrećinska većina. Ovaj propis, dugo na snazi, 1996. je promenjen u prostu većinu, ali ga je 2007. papa Benedikt Šesnaesti „vratio na stari način brojanja“, kako je objašnjavano kao „ohrabrenje kardinalima da budu bliže slozi“.
Poznata strogost da elektori (sa neophodnim sveštenim službenicima, dvojicom lekara i osobljem za dnevne potrebe) budu potpuno izolovani od uticaja i dodira sa „ostatkom sveta“, tehnološkim napretkom još je povećana i osigurana najnovijim elektronskim sistemima.
Kad počne izborno zasedanje, kardinali četiri puta u toku dana glasaju, ispisujući rukom ime izabranika na list pravougaonog papira, koji dvaput presavijaju i predaju čitavom nizu čuvara tajnosti postupka i nepogrešivog brojanja.
Tek kad se beli dim od spaljenih glasačkih listića pojavi iz posebnog vatikanskog čunka zatočenje prestaje: papa je izabran. Odvode ga u odaju, gde unapred sašivene čekaju tri odežde (za manji, srednji ili krupniji stas), a krojač (jena rimska radionica ima dvestogodišnje iskustvo) doteruje onu koja odgovora. Kardinali potom, pojedinačno, izjavljuje svoju vernost, a onda se – naravno na latinskom – saopštava urbi et orbi: „Annuntio vobis gaudium magnum, habemus papam (Objavljujemo vam veliku radost, imamo papu).
Zabeleženo je i veoma dugo čekanje na takvu vest: u trinaestom veku, posle smrti pape Klementa 1268, crkveni dostojanstvenici vodili su otrovnu međusobnu političku borbu, odbijajući da glasaju. Konačno su dobijali samo hleb i vodu da bi požurili sa odlukom; i krov sa zgrade je skinut i – posle tri godine su se izjasnili.
Ovog puta kardinali su smešteni u luksuznom vatikanskom hotelu Sveta Marta, ali ipak u „zlatnom kavezu“.
Vremena i običaji se menjaju, pravila manje.
Početak konklave 2013, a i izbor Benediktovog naslednika očekuje se pre kraja marta, da bi katolici dobili uskršnji papin blagoslov, a zapadno hrišćanstvo 266. episkopa Rima, koji uz sve znake dostojanstva – ne samo pečat i tijaru – preuzima milijardu i dve stotine miliona vernika, ali nasleđuje i dosije, svojevrsnu Pandorinu kutiju našeg vremena.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
