Orbanova ograda

Ovog leta u Budimpešti se naglas razmišlja o katancu na granicu i pre zajedničkog razgovora o migrantskom cunamiju, koji sa Mediterana i Bliskog istoka pogađa Evropu. Saopštava se da je od početka 2015. u Mađarskoj zabeleženo pedeset hiljada zahteva za azil, a 2012. samo 2157; do kraja godine očekuje najmanje 130.000. Zvaničnik vladajućeg Fidesa Antal Rogan tumači da su „životi migranata možda bili u opasnosti u Siriji, ali oni su na putu dovde prošli Grčku i Srbije i neke druge zemlje na Balkanu, gde su bezbedni i njima su mogli da zatraže azil“. Iz Srbije ulazi 95 odsto neželjenih gostiju. Prethodni, prolećni talas bili su došljaci, koji su se uputili sa Kosova.

List Nepsabadšag piše da četiri hiljade mađarskih policajaca čuva 1.100 kilometara šengensku granicu, posebno najkritičnijih 164 kilometra prema Srbiji. Na ovaj sektor je stiglo pojačanje od četrdeset graničara iz Austrije, pominje AFP. Orbanova vlada je širom zemlje postavila bilborde sa kojih opominje: „Ako dolazite u Mađarsku, ne možete da oduzimate posao Mađarima.“ Vlast tumači da je to njen način borbe protiv trgovine ljudima i najezde ekonomskih imigranata. Opozicija je ustala protiv ovako nedolične hajke, a mnoge „pedagoške poruke“ Orbanovih spin doktora su uništene. Revoltirani protivnici, kako smatraju „nacionalne sramote“, poručuju da se neće smiriti sve „dok ne nestanu posteri mržnje“, beleže nezavisniji mediji, podsećajući na raniji loš nagoveštaj: proletos je ispitivanje opšteg raspoloženja utvrdilo da je „ksenofobija dostigla najviši stepen u prošlih četrnaest godina“.

Vlada nije zadovoljna samo uličnim plakatiranjem. Na adrese osam miliona birača je poslala upitnik o imigrantima. Agenciji Ujedinjenih nacija za izbeglice mogla je samo da uloži oštar protest – naknadno. Regionalna predstavnica kancelarije visokog kancelara podseća da „prema međunarodnom zakonu, kome je pristupila i Mađarska, svaki čovek ima pravo da zatraži azil i nije vredno ulaziti u raspravu o trećim zemljama, a sem toga svi slučajevi su posebni“. U Budimpešti „strahuje da će migranti, koji su ušli u Mađarsku, uglavnom na putu prema razvijenijim zemljama Zapadne Evrope, izabrati da ostanu ovde“. I sam premijer Orban priznaje da oni „nisu veći problem“, dok su u tranzitu, „ali mi ne možemo da računamo da će Austrijanci i Nemci beskonačno dozvoljavati prelaz njihovih granica, zloupotrebu socijalne pomoći i ugrožavanje bezbednosti bez kontrole“.

U pismu svakom punoletnom Mađaru Orbanova vlada pita za mišljenje da li ilegalni imigranti treba da budu stavljeni u pritvor i potom deportovani. Ovakve sugestije su suprotne važećim propisima EU, ali za takvu zaštitu prava premijer kaže da je „nenormalna i štetna po članice Unije“. Poslanici Evropskog parlamenta (uz osude za neetičnost) odbacuju kao nedolične poruke Viktora Orbana sugrađanima da imigranti ugrožavaju njihove životne i radne potrebe. Usvojena rezolucija EP ističe da je rečnik upitnika „jednostran i neuravnotežen“.

Evropska unija i Orbanova Mađarska dugo se kreću, kako podseća Ekonomist, „neravnim putem“, na kome Viktor Orban koristi ogromnu većinu u domaćem parlamentu; komentatori cene za vođenje režima koji odstupa od EU normi. Na samitu Unije u Rigi, predsednik Komisije Žan Klod Junker je propratio Orbana opaskom „dolazi diktator“. Mađarski premijer je na to uzvratio svojom pošalicom – „zdravo veliki vojvodo“. Junker je, naime, bivši premijer Velikog vojvodstva Luksemburga. Predstavnica za štampu Evropske komisije je novinarima rekla da se radilo o „neformalno i često šaljivom obraćanju predsednika Junkera, koji je tako i Grku Ciprasu nudio na zajam kravatu“.

Iz Evropskog parlamenta, međutim, u ime grupacije liberala, Belgijanac Gi Vrofstat podseća Viktora Orbana koliko je Mađara 1956 – kad su Sovjeti tenkovima zavodili red i mir – bežalo iz sopstvene zemlje i svi su toplo bili dočekani širom Evrope. Berlinski zid je srušen 1989. Ljudske nesreće 2015. imaju drugačiju formu.