Pekinški gosti

Program je, ipak, ostao na tome da se putnici mimoiđu: Netanijahu je iz Šangaja došao u Peking, samo što je malo ranije Abas otišao iz grada. Njihove kancelarije u Jerusalimu i Ramali udaljene su jedva dvadeset kilometara, pa da je posle četiri godine prekida izraelsko – palestinskih razgovora bilo zrelo lako je moguć „Kemp Dejvid“ i kod kuće.

Svi su, ipak, zadovoljni učinkom.

„Kao prijatelj i Izraela i Palestinaca, Kina je uvek održavala objektivan i fer stav i želja joj je da, zajedno sa svim drugim stranama aktivno unapređuje mirovni proces na Bliskom istoku“, upućuje premijer Li negujući istočnjačku opreznost.

„Možda se čini da Kina želi da igra veću ulogu, ali mi imamo dovoljno problema u našem najbližem susedstvu“, sliku dopunjuje Akademija društvenih nauka. Praktičnije ukazuje pekinški Institut za međunarodne studije: „Dok kineska ekonomija, nacionalna snaga i status u svetu rastu, arapske zemlje sve više gledaju na tu stranu povećanim očekivanjima.“

Predsednik Si je Abasu predstavio svoj plan palestinsko – izraelskog razrešenja, inače dobro poznat obrazac u mnogim dosad neostvarenim mirotvoračkim ponudama: dve države jedna pored druge duž linija pre junskog rata 1967, sa istočnim Jerusalimom kao arapskom prestonicom. Ništa posebno novo, ali uvek prijatno podsećanje, koliko i drugoj strani: „Izrael koliko ima pravo na postojanje, njegova razumna zabrinutost za bezbednost treba da budu u potpunosti poštovana“.

Kina, izvesno, kontrolisano održava jasan pristup podrške nacionalnim ciljevima Palestinaca. Diplomatske odnose uspostavila je 1989, kad je to prevashodno bio politički oslonac procesu nezavisnosti države u osnivanju, oglašene godinu dana ranije deklaracijom nacionalnog sabora Palestinaca u Alžiru.

Izrael je, u ranije vreme, bio među prvim zemljama u svetu koje su priznale Narodnu Republiku Kinu, ali su diplomatski odnosi dve države uspostavljeni tek 1992.

Neophodna uzrdžanost i odbojnost prema nerazumnim potezima vlade u Jerusalimu nije – međutim – smetnja ekonomskim odnosima. Trgovinska razmena Kine i Izraela godišnje dostiže skoro deset milijardi dolara, sigurno ne manje od osam. Istovremeno Kina je izuzetan uvoznik nafte iz arapskih zemalja i Irana. Sa oko šest miliona barela (23 miliona tona) dnevno, od ovog proleća najveći je kupac na svetskom tržištu.

Kineskom dugoročnom zamahu, uz principe ali i pragmatičnost – „ideološku fleksibilnost koje se drži“, kako kratko formuliše analitičar Njujork tajmsa – prevashodno i kritično je neophodna energetska sigurnost i stabilno tržište čitavog Bliskog istoka, pa se tako odmerava i ponašanje.

Nailazi se u agencijskim arhivama da je, na primer, osamdesetih godina prošlog veka, Kina u Izraelu za četiri milijarde dolara kupila oružja, koje nije mogla da nabavi ni iz Rusije, ni iz Amerike. Vašington je 2000. čak naterao Jerusalim da Pekingu ne proda već ugovoreni najsavremeniji radarski sistem.

Zanimljivo je, s druge strane, da ogromnom tržištu tradicionalne jevrejske košer hrane u SAD i Izraelu kineske isporuke danas godišnje dostižu deset milijardi dolara. Alžirsko Ministarstvo verskih poslova je – pre dve godine – sa kineskom kompanijom ugovorilo izgradnju treću u svetu po veličini džamije – projekat od 1,3 milijarde dolara, mada je bilo ortodoksnih nedoumica javnosti „može li se to poveriti ateističkom preduzeću“. Raniji posao u istoj zemlji bio je Autoput istok – zapad (1200 kilometara) vredan jedanaest milijardi, uz prateće medijske otrovne strelice o „imperijalističkom nastupu“ i korupciji.

Ali, železničku liniju između Meke i Medine, kao doprinos hadžijama i svetovnom biznisu, uz ponešto finansijskih nesporazuma, postavili su Kinezi.

Poznavaoci zapažaju da je kinesko ekonomsko prisustvo u arapskom i islamskom svetu „naročito dramatično poraslo posle septembarskog razaranja Njujorka“ 2001. Izvoz na Bliski istok se, po dostupnim statistikama Međunarodnog monetarnog fonda, udvostručio između 2005. i 2009.

Najzad, premijer Benjamin Netanijahu je pokušao da „proda“ i svoju robu pekinškim domaćinima. „Izraelska visoka ograda od Palestinaca podignuta je po modelu Kineskog zida, kako bi se sadašnji Jevreji branili od neprijatelj kao stari Kinezi.“ Za tako nešto nema kupca.