Politički žongleri 1

Ovo nije otrovna dijagnoza opozicije, već uverenje jednog od najpouzdanijih saradnika premijera Benjamina Bibija Netanijahua u Knesetu.

Makluf Miki Zohar je u intervjuu televiziji Kan opisao da je „ambis između Likuda (partije desnice) i Plavo-belog partnera (centra) Benjamina Bibija Ganca „beskrajno dubok, što znači i skori kolaps“.

Otud ne iznenađuje da se među upućenima, bez previše rezervi, pominju novi izbori, mogući već u novembru.

Kabinet dvojice Bibija (smena na mestu predsednika vlade je predviđena na polovini mandata) je „prohodao“ u maju, a sada Zohar, kao dobro upućen u odnose „političkih supružnika“ kaže da „stvarno ne funkcionišemo kao dobra koalicija“, uz osećanje da „bez obzira šta radimo, idemo ka okončanju Likudove veze sa plavo-belima“.

Stanje se vidljivo ne popravlja, mada – uz poznate izraelske veštine u domaćem političkom „žongliranju – ima i ponuda pojasa za spasavanje.

Među mnogim nesaglasnostima, trenutno odmeravanje je oko toga da li će parlament usvojiti budžet za 2020 (zapravo za samo preostala četiri meseca) na čemu nastoji Netanijahu ili dvogodišnji, što pokušava da postigne Ganc.

Zasad niko ne odstupa, jer se zapravo u odluci o – samo na izgled „ne najvažnijem pitanju“ – krije zamka, koju jedan drugom postavljaju nepoverljivi partneri.

Netanijahu se poziva „na neizvesnost, koja prati koronu“ i nesigurnost u održivost budžeta na dužu stazu, pa je stoga – tvrdi – neophodna računica na kraći rok za što brže novčane injekcije privredi, time i pristizanje novca do građana.

Dodaje da „trenutak zahteva jedinstvo, ne izbore“.

Analitičari, poput dobro upućenog saradnika platforme Tajms of Israel, veruju da vešti kombinator Benjamin Netanijahu ima na umu da bi, kad dođe vreme usvajanja budžeta za 2021, mogao da sruši vladu koji vodi i takvom političkom kockom – spreči Benjamina Ganca da preuzme dužnost.

Naime, ako se do kraja marta ne izglasa budžet Kneset se automatski raspušta i slede letnji izbori, a Netanijahu dotle ostaje vršilac dužnosti.

Ako vlada padne po bilo kom drugom scenariju v. d. fotelja pripada Gancu.

Rok za „mali budžet 2020“ je 25. avgust, stotinu dana od obrazovanja vlade, pa ako se do tog dana ne usvoji, automatski se poteže okidač za jesenje izbore.

Ovakav lavirint mnogi komentatori jednostavno vide kao skicu političkog haosa.

Kako piše telavivski dnevnik Haarec pred plavo-belim Bibijem Gancom pojavila se kompromisna ponuda da vlada usvoji dvogodišnji budžet, kao što on traži, ali da parlament glasa samo za deo o 2020, što je želja Bibija Netanijahua.

Ovo je samo jedna od „igara prestola“.

U toku je i spor oko kontroverznog zakona, koji predlaže opozicija, desnija od Likuda, Jamina partija, po kome bi parlament mogao da poništava odluke Vrhovnog suda.

Revnosni Miki Zohar saopštava da će od šefa, Bibija Netanijahua zahtevati da podrži ovakav pravni akt. Bibi Ganc izjavljuje da se kategorično protivi „tako nečemu“ i poziva Likud da se, slobodnije rečeno, „prizove pameti“.

Sadašnji premijer „u punom kapacitetu“ Benjamin Netanijahu, naime, strahuje od mogućnosti da Vrhovni sud konačno usvoji zahtev da Likud Bibi, kome je u toku suđenje za mito, korupciju i zloupotrebu položaja ne može istovremeno da sedi na čelu ministarskog kabineta i na optuženičkoj klupi.

Netanijahuu je, kažu, u slučaju izbora otud posebno važno kako bi osigurao za Likudov tabor kontrolu nad ministarstvom pravde, što znači sebi pouzdaniju „ličnu zaštitu“.

Nada se, znači, pobedi – kad dođe vreme.

Televizijsko istraživanje raspoloženja, međutim, trenutno pokazuje da Likudu „izmiče tlo pod nogama“, ali ne u korist Gancovog plavo-belog centra, nego izrazito desne Jamine Naftali Beneta (ranijeg Netanijahuovog ministra odbrane), koji svoje konce u ovom klupčetu povlači iz redova opozicije.

Jedna anketa pitanjem ko da bude sledeći premijer Izraela, međutim, daje upravo Benetu skoro trećinu glasova (28 procenata), koji glasom jerihonske trube grmi da je ova vlada „jedna od najgorih u istoriji države“.

Sigurno je da je i namera o aneksiji doline Jordana na Zapadnoj obali, za koju od početka jula, po koalicionom sporazumu, ima „nevezane ruke“, ostaje jedna od krupnih prepreka između dvojice predvodnika dogovorenog nacionalnog jedinstva.

Vatra je samo privremeno utihnula.

Likud želi potpunu podršku plavo-belog bloka, a Gancovi ministri su izjavljivali da se neće automatski povinovati, ne sporeći poduhvat širenja suvereniteta na okupiranoj teritoriji, ali tražeći zaštitnu masku u „potrebi za koordinacijom sa Jordanom i „obradom“ međunarodne zajednice.

Manje otpadničke ili osvetničke stranke u Knesetu, one koje su napustile izborne saveze ili su ostale praznih ruku, prete predvodničkom savezu oživljavanjem pogaženih obećanja ili uspavanih istraga.

Ganc i Netanijahu su se konačno ipak saglasili o onome što je u ovom času najbolje za dvojicu nesložnih: nastupajućih dana (određen je kratkoročni kalendar) neće u parlamentu biti stavljani na glasanje zakoni, sem u slučaju potrebe zbog korona krize.

Prethodno je zabeleženo da je više poslanika glasalo po ličnom uverenju, nego po uputstvu partija, kojima pripadaju.