Reakcije iz Nemačke: „Tramp popušta iranskim despotima“

Dan ranije nego što je prvobitno planirano, SAD i Iran potpisali su okvirni sporazum o okončanju rata u Zalivu. Američki predsednik Donald Tramp potpisao je dokument u sredu uveče u Versajskoj palati blizu Pariza, nakon završetka samita G7 u Francuskoj, dok je iranski predsednik Masud Pezeškijan potpisao sporazum u Teheranu.

Ipak, kao što je često bio slučaj od početka rata 28. februara, mnoga pitanja ostaju bez odgovora – uprkos opipljivom osećaju olakšanja. Štaviše, detalji sporazuma poznati do sada naišli su na otvoreno odbacivanje u nekim političkim krugovima u Berlinu.

Roderih Kizeveter, stručnjak za spoljnu politiku konzervativne vladajuće stranke (CDU), bio je veoma kritičan prema tom dokumentu od 14 tačaka. Govoreći za DW o Iranu, opisao je sporazum kao „neviđenu nagradu za državno sponzorisani terorizam“ – dodajući:

„Taj takozvani iranski sporazum odličan je primer kako američki predsednik popušta u trenutku kada despoti iznesu ozbiljne pretnje i kada je potrebna strateška čvrstina.“

Umesto toga, smatra Kizeveter, režim iranskih mula – trenutno pod ogromnim pritiskom – održava se na vlasti kroz oslobađanje 24 milijarde dolara zamrznute imovine i „apsurdnog“ programa obnove od 300 milijardi dolara.

Da li će prolaz kroz Ormuski moreuz ostati besplatan?

I zaista, Sjedinjene Države napravile su značajne ustupke Iranu kako bi osigurale sporazum. Dokument od 14 tačaka trebalo bi da posluži kao osnova za rešavanje spornih pitanja u narednih 60 dana – što je vremenski okvir koji mnogi stručnjaci smatraju suviše kratkim.

Posebno osetljiva tačka je to da li će prolaz brodova kroz Ormuski moreuz – vitalan za globalnu ekonomiju – i dalje biti besplatan, kao što je bilo pre rata. Za sada, se taj aranžman primenjuje samo na period od 60 dana koji su dve strane izdvojile za pregovore. Iran namerava da u budućnosti naplaćuje tranzitne takse.

U skladu s tim, reakcija nemačkih brodovlasnika na početni sporazum je oprezna. Iako je Nemačko udruženje brodovlasnika (VDR) pozdravilo potpisivanje kao „važan prvi korak“, izvršni direktor VDR-a Martin Kreger dodao je da ne očekuje da će se situacija odmah normalizovati.

Ključno je, kaže, „da se rizici po brodarstvo – posebno moguće pretnje od mina – eliminišu u narednim nedeljama i da se bezbednost pomoraca i plovila trajno garantuje“.

Prema podacima udruženja, oko 45 brodova u vlasništvu nemačkih kompanija trenutno čeka u regionu.

Šta će biti s iranskim nuklearnim programom?

Pored toga, dokument ne preuzima nikakve obaveze u vezi s iranskim nuklearnim programom, osim neobavezujuće izjave – koju Teheran često citira – da nema nameru da ikada teži da poseduje nuklearno oružje.

Roderih Kizeveter oštro kritikuje sporazum i po toj tački: „Nagrađuje iransku agresiju milijardama sredstava, odlaže kritična bezbednosna pitanja i ostavlja raketni program, terorističke mreže i nuklearno naoružanje netaknutim. To daje Teheranu vreme, novac i politički prostor za sledeću eskalaciju.“

Slično misli i Omid Nuripur, poslanik opozicionih Zelenih i potpredsednik Bundestaga, inače rođen u Iranu. Govoreći o američkoj administraciji ovog četvrtka, rekao je: „Oni jednostavno žele da se povuku iz sukoba, ostavljajući narod Irana i celog regiona da se suoči sa ojačanim režimom.“ Nemačka i druge evropske nacije ne bi, kaže, trebalo da pristanu na ukidanje sankcija protiv Irana samo zato što je to deo ovog krhkog sporazuma.

Što se tiče nuklearnog programa, bivši lider Zelene stranke je dodao: „Ako američka strana sada veruje da može jednostavno da postigne dogovor sa Iranom zato što je obećao da neće praviti nuklearnu bombu, to znači da oni ne uspevaju da prepoznaju da je Iran, iako je često davao takvo obećanje, više puta potkopavao svaki sporazum.“

Izrael nije potpisao sporazum

Čak i pre nego što je okvirni sporazum potpisan – na kraju samita G7 u Evijanu na Ženevskom jezeru – kancelar Fridrih Merc (CDU) komentarisao je ulogu Izraela u iranskom sukobu. I izjavio: „Važno je da se taj sukob sada okonča. Izrael ne sme da postane pokretač sukoba, već mora da igra aktivnu ulogu u njegovom okončanju – i ta prilika postoji.“

Međutim, ta konkretna tačka razbesnela je Folkera Beka, predsednika Nemačko-izraelskog društva. U saopštenju za javnost je napisao: „Signal poslat Izraelu – čiji su bezbednosni interesi očigledno zanemareni – je razarajući.“ Jer iako Izrael ne potpisuje sporazum, formulacija o prekidu neprijateljstava „na svim frontovima“ mogla bi, kaže, da se koristi za vršenje političkog pritiska na Jerusalim i ograničavanje njegove sposobnosti da se brani od Hezbolaha i drugih iranskih posrednika.

I zaista, izraelski premijer Benjamin Netanjahu već je najavio da planira da zadrži trupe stacionirane u okupiranim područjima Libana. U međuvremenu, borbe između Izraela i Hezbolaha u Libanu poslednjih nekoliko dana nastavljaju se nesmanjenom žestinom.