Sudbina Džamala Kašogija

Zvanično, nema konačnih rezultata turske istrage, ali Jasin Aktaj, savetnik predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, u izjavi Rojtersu kaže da „Ankara veruje da je Kašogi ubijen“ u ustanovi čija je osnovna dužnost da brine o svojim građanima. Drugi izvori – još neimenovani, ali opisani kao pouzdani – dodaju da je raskomadano telo 59-godišnjeg novinara izneseno i otpremljeno u kutijama diplomatske pošte. Turan Kišlakči, iz Tursko-arapske medijske asocijacije govori o „varvarskom činu“, a Vašington post – list u kome je Kašogi redovno pisao – saopštava da se, ako je zaista počinjeno, radi o „monstruoznom i nerazumnom delu“.

Iz Rijada stižu saudijski demantiji i poruke o nameri da se utvrde činjenice, jer „moguće da je novinar napustio konzulat kroz zadnja vrata“. Ankara zahteva dokaz. Generalni konzul je čak sa „zadrškom“ od pet dana otvarajući ormane novinare proveo kroz kancelarije, kuhinju i toalete i prostoriju za molitvu šestospratne zgrade, da pokaže kako „priča o otmici nema osnova“. Ankara zahteva stvarne dokaze.

Veoma ugledni novinar i neumorni, ranije blizak vladajućem dvoru, postao je ljuti kritičar režima pustinjske kraljevine, kojom od pre godinu dana gospodari svemoćni prestolonaslednik Mohamed bin Salman (33). DŽamal Kašogi je te 2017. iz Saudijske Arabije otišao u dobrovoljno izbeglištvo u Vašington, strahujući od progona zbog svog ubojitog pera. Samo na tviter nalogu ima 1.600.000 sledbenika.

Kašogi je poručivao da krunski princ, na mnogim stranama kićen oreolom reformatora, „nema spremnosti da prihvati kritiku, niti tolerancije prema drugačijim mišljenjima: postao je veći autokrata od svih prethodnih šest kraljeva, koji su vladali posle smrti osnivača moderne Saudijske Arabije Ibn Sauda“. Objasnio je u jednoj kolumni i svoju odiseju: „Trebalo mi je dugo vremena da stignem da trenutka kad sam ‘bacio rukavicu’ mom vladaru. Za mene je pre nekoliko godina bilo bolno hapšenje nekolicine prijatelja. Ništa nisam rekao. Nisam želeo da izgubim zaposlenje ili slobodu. Plašio sam se za porodicu. Sada sam napravio drugačiji izbor. Napustio sam dom, familiju i posao i dižem glas. Da činim drugačije izdao bih one koji čame u zatvorima. Ja mogu da govorim dok mnogi to ne mogu. Želim da znate da Saudijska Arabija nije uvek bila kakva je danas. Mi Saudijci zaslužujemo nešto bolje.“

Nestanak DŽamala Kašogija, kao „mračno upozorenje“, u Gardijanu tumači direktorka Organizacije za praćenje ljudskih prava na Bliskom istoku Sara Lea Vitson: „Kidnapovanje ili čak ubistvo, obavljeno iza zastora istanbulskog konzulata je proračunata strategija da se poseje strah i zaplaše svi Saudijci, koji govore o greškama vlasti i slabostima, ma koliko umereno i oprezno. Vlada želi da građani znaju da nisu bezbedni ni kod kuće, ni u inostranstvu i da nema zakona ili vlade koja može da ih zaštiti.“

Razglašenog reformatora – koga čeka presto kad dođe vreme za odlazak njegovog osamdeset dve godine starog oca Salmana – Mohameda prati breme vladarske okrutnosti koja se meri brojnim hapšenjima, smrtnim presudama, proganjanjem aktivista za rodnu ravnopravnost, islamskih umerenih propovednika i laičkih pregalaca necenzurisanog mišljenja, čak i satiričara na društvenim mrežama za koje tužioci kažu da „provociraju javni red, vrednosti religije i moral“, za šta kazna može da bude pet godina zatvora i 800.000 dolara.

Služba za proveru podataka pri Bi-Bi-Siju navodi da su u Saudijskoj Arabiji od jula 2017. do februara 2018. izvršene 133 smrtne kazne, dvostruko više nego – recimo – od oktobra 2016. do maja 2017. Posle Kine (2016. više od hiljadu) i Irana, Rijad je u vrhu liste država sa najvećim brojem najtežih presuda.

Na programu Al džazire nedavno upitan da li pod Mohamedom bin Salmanom Saudijska Arabija može da postane demokratska, DŽamal Kašogi je kratko odgovorio: „Ne, dok je on za komandama. Nisam čuo da je ikad pomenuo da će zemlju otvoriti deobi vlasti, za dobro demokratije.“ Prinčevi domaći apologeti, međutim, smatraju da o bin Salmanu „treba suditi u kontekstu istorije njegove zemlje, a ne poređenjem sa ostatkom sveta“.

Mnogi znalci ovom prilikom idu dotle da ukazuju na dalji, prateći učinak „Kašogi bombe“. Turska i Saudijska Arabija, već u lošim odnosima, a obe – pored Irana – „naoružane“ ambicijama za uticaj u lavirintu regiona, mogu lako da se nađu u najozbiljnijoj međusobnoj diplomatskoj krizi u novijoj istoriji, što onda čak preti lančanom „obaranju bliskoistočnih domina“.

Gubljenje traga DŽamalu Kašogiju, dok je vadio potvrdu o razvodu braka, a nova izabranica Hatiče Čenzgiz sa kojom je trebalo da se venča (čekala ga je pred kapijom konzulata Saudijske Arabije u Istanbulu, a uputio ju je koga treba da pozove ako se ne vrati), nosi i još jedan pečat. Izdavač Vašington posta Fred Rajan je razgovarajući sa saudijskim ambasadorom u SAD ravno osamdeset minuta o princu Halidu bin Salmanu bin Abdelazizu rekao da, „ako se utvrdi da je u pitanju akcija države, biće to najizopačeniji i najokrutniji korak protiv novinarstva u modernoj istoriji“.

Nažalost, ne jedini, samo jedan od najbrutalnijih.