Treći Kim

Dalekoistočno poluostrvo sa dve države istog naroda, nepovratno razdvojene 38, paralelom od rata 1950, ostaje bure baruta, koje povremeno uzbunjuje čitav svet. Dvomesečni, još od 1953. uobičajeni manevri južne braće i Amerikanaca pokrenuli su 2013. Kim Džong Una na “krstaški pohod” u kome Politbiro njegove Partije rada poručuje da je strategija, uz ekonomski razvoj zemlje koju pritiska glad (iznenadno imenovanje jednom smenjenog Pak Pong Džua za premijera je nekakav nagoveštaj da se i sa njim računa), “istovremena izgradnja nuklearnih oružanih snaga”. Centralna novinska agencija dodaje objašnjenje da Severna Koreja, “nikad ne može da se odrekne atomskog oružja, sve dok imperijalisti i A bombe postoje na planeti: o našem programu nema pregovora, on je pravo blago, a ne čip za pogađanje, od koga nema odustajanja ma za kakvu pomoć”.

Pretnje svojim nuklearnim pogotkom Pjongjang upućuje Seulu, američkim interesima na Pacifiku, a i teritoriji Sjedinjenih Država. Vođa je odobrio plan za pripravnost raketa, slikajući se sa mapom upisnih ciljeva za leđima.

U februaru Severna Koreja je izvela svoju treću podzemnu nuklearnu probu, pošto se već ranije predstavila kao atomska sila, dok je u decembru demonstrirala i drugo željeno dostignuće – raketu dugog dometa. Jednoglasno usvojena rezolucija Saveta bezbednosti UN osudila je ovako uporno opremanje, pojačavajući raznovrsne sankcije, kao pokušaj da se obuzdaju apetiti Kim Džon Una, koji je sada dodao i objavu o „ratnom stanju” sa susednim jugom.

“Stanje ni rata, ni mira je okončano”, poručila je Kimova vlada, uz poruku da svaki dalji sukob “neće biti ograničen, lokalni rat, već će se razviti u opšti nuklearni obračun”.

Vašington i Seul, pored sve nelagodnosti i ozbiljnih upozorenja i opreznosti, još su ubeđeni da Pjongjang upotrebljava uobičajeni retorički baraž, pre svega zbog Kimove potrebe da kod kuće potvrdi da je dorastao za “cara”, a ne samo za naslednika, pošto je jedva sa trideset godina stupio na porodični “presto”. Pred partijom, a naročito armijom treba to da dokaže.

“Režim u Pjongjangu je najautoritarniji i najzatvoreniji na svetu”, podseća švedski ministar Karl Bilt. Da li je Kimovo ponašanje nepromišljeno ili proračunato – odmeravaju komentatori. Londonski Independent, recimo, piše o „izgradnji položaja“, a to je i najčešća poruka i drugih: „Ne samo da novi Vrhovni vođa mora da umiri izazove moguće skeptičnih generala , mora – takođe – da dokaže svom često gladnom narodu kako izlazak na megdan ’pretnjama‚ stranih imperijalista’ mora da dobije prednost nad ranije obećanim boljim životnim uslovima.“

Šta je, u tom slučaju, više vredi od nuklearne probe?

Analitičari zalaze i u detaljnija „skeniranja“ ličnosti. David Kang i Viktor Ča u Forin polisi magazinu zaključuju: „Za razliku od svog oca, koji je bio čovek zatvorene naravi, mladi Kim – na vlasti nešto više od godinu dana – je veoma ekstrovertan, voli da se obraća masi, uživa u govorima. Mnogo u njegovom ponašanju je možda političko pozorište da ubedi sopstveni narod da je kao general (četiri zvezdice) ’siguran u sedlu’, ma koliko drugačije od očevog stila, a pritom i da uveri Severnokorejce da će se pod njim stvarno dogoditi promene. Ima, pritom, i mišljenja da je i ekstremniji i proračunatiji od oca Kim Džong Ila.”

Kim Džong Un je bez političkog i vojnog iskustva preuzeo kontrolu nad vojskom, partijom i narodom i nema mnogo vremena za obuku. Iskusni kolumnista američkog magazina Slejt Fred Kaplan ga ovako poredi sa prethodnicima, tatom i dedom: „Kim Džong Il i Kim Il Sung bi pretili, zatim bi čekali da neprijatelj (bilo SAD, Južna Koreja, UN ili neka njihova kombinacija) ponudi ’mito’ u zamenu za uzdržljivost; prihvatili bi i popustili. Ali, ovaj novi Kim (dosad) radi po svome, čak i kad je prihvatio ponudu, na primer u slučaju preko potrebnu hranu, ne drži do svog obećanja. Uvek su to bile gadne igre, ali u prošlosti su se ipak završavale u miru – bar za izvesno vreme.“

Kako je običaj, na jednoj strani na proveri je strateško strepljenje, na drugoj je proba može li Kim Džong Un da savlada nestrpljenje da uđe u „svet odraslih“.

Ovakvi ispiti Korejama ne nedostaju. I posle Kima Kim.