Dilma Rusef je postala predsednica Brazila. Bugarka po ocu Pedru useljeniku sa Balkana, samo je najnovija pobednica iz redova „slabijeg pola“. Žene osvajaju ranije običajno pravo muškaraca i preuzimaju vlast u svoje ruke, zaključuju analitičari, dok prebrojavaju političku rodnu ravnopravnost u zemljama širom sveta. Jedna agencija je sabrala da trenutno ima deset žena na čelu država, a još osam vode vlade.
Većinom, sadašnje moćne žene sa ove liste prvi put su dospele tako visoko, sem u Švajcarskoj, gde se to događa već treći put, a u Irskoj dva puta. Južna Amerika sa Dilmom Rusef ima tri predsednice – u Brazilu, Argentini i Kostariki, Evropa čak četiri (Finska, Irska, Švajcarska i Litvanija), Azija dve (Indija i Kirgizija), a Afrika samo jednu – u Liberiji.
Ipak, zapaža se da su mnoge od ovih vladarki ograničene na ceremonijalne poslove, ali zato premijerke i te kako vuku konce. Najbolje stojeća je sigurno nemačka kancelarka Angela Merkel, po magazinu Forbs „neprikosnoveno najmoćnija žena na svetu“.
Novajlija, 62-godišnja Dilma Rusef – po svemu – po polugama moći u svojoj zemlji, neće mnogo zaostati. „Brazilci su ubedljivo glasali za nastavak ekonomske i socijalne politike popularnog prethodnika Lule da Silve“, zaključuje Njujork tajms. „Birajući gospođu Rusef, koja nema političkog iskustva, građani su poslali poruku da daju više vremena vladajućoj Radničckoj partiji da nastavi uspešnu privrednu ofanzivu gospodina da Silve, čija je vlada učvrstila temelje stabilnosti i milione Brazilaca izvukla iz siromaštva u nižu srednju klasu“.
Lula da Silva, posle dva četvorogodišnja mandata, nije više imao pravo da se kandiduje, pa je – kako kažu upućeni – svojom rukom izabrao naslednika, za koga je revnosno agitovao, „kao da radi za samog sebe“. Kad je u junu počela kampanja, Lula je poručio naciji da će bez njegovog imena „glasački listići biti prazni“, jer je on učestvovao na svim predsedničkim izborima od 1989, dok 2002. i 2006. nije pobedio. Poručio je konačno da 2010. sebe „zamenjuje Dilmom Rusef“. Londonski Ekonomist valjda otud nestrpljivo pita: „Brazilci će brzo otkriti da li je gospođa Rusef žena ‘sopstvenog kroja’ ili samo Lula sa ružom na usnama.“
Svakako ne čeka je samo hod posut ružama, već pre svega smanjenje troškova države i kresanje budžeta. Moguće je čak da će do primopredaje Lula stezati kaiš Brazilcima, da naslednicu poštedi od donošenja nepopularnih mera na prvom koraku. Predsednica nagoveštava da, naravno, nastavlja utvrđenom stazom – sem socijalne brige, napori će biti biti usmereni na osiguranje veće kontrole države u privredi, naročito u strateškim oblastima, prvenstveno u bankarstvu, industriji nafte i energetici, što navodi na rane pomisli stranih posmatrača o „potencijalnom skretanju zemlje više u levo“ od dosadašnje vlade samo levog centra. Pritom, Dilma Rusef će verovatno manje da se bavi Lulinim spoljnopolitičkim eksperimentima, koji su ponekad opisivani i kao avanture.
Ocene su da „harizmom ne može da se meri sa Lulom“, ali niko ne dovodi u pitanje njenu čvrstinu, kojoj je i dosad, posle više činovničkih mesta, jednog ministarskog i upravljanja predsedničkim ‘generalštabom’ da Silve, dodavan atribut – „tvrd orah“, na latinoamerički način. Ali, posle svih dužnosti iza scene, sigurno ima uticaja i pamćenje njene mladalačke aktivne pripadnosti gerili koja se borila protiv vojne diktature. Iako nije učestvovala u operacijama oružjem, to joj je donelo trogodišnju robiju, pre završetka studija ekonomije.
Danas je čeka ništa lakši izazov; da brzo pokaže istu borbenost; političke i pregovaračke veštine kako bi Lulin testament i sopstvene namere provela kroz brazilski Kongres. Bi-Bi-Si kao najveći izazov pred Dilmom Rusef vidi u tome što „ne nosi Lulin pastirski plašt narodnjaka i osobinama ličnosti ‘kratkog fitilja’ ume više da podseti na čeličnu Megi Tačer nego na majku Terezu.
Sveci su, obično, posebno omiljeni, ali bez iskušenja nema puta u raj, pa ni u Brazilu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
