Reprezentacija u fokusu

 Ti ljudi su, svako na svoj način, puno dobrog dali srpskom basketu, ali su odavno prešli crtu gde se iz kreacije prelazi u destrukciju, iz opšteg u pojedinačno, lično, iz saradnje u tiraniju… U principu, to i jeste (ne)premostiv problem: kada se povući, gde stati i kako demonstrirati ''silu i vlast'' koju imaš. Retki su oni koji znaju to da kanališu. Na primer, pri pisanju ovog uvodnog pasusa ne mislim na više od petorice ljudi, ali siguran sam da će se barem pedesetorica naći ''prozvanim'', jer je na ovim prostorima više ''in'' imati moć, nego pozitivno je upotrebiti…

Praktično, vikend mi je protekao u druženju sa Njofrom i Dživdžanom, traženju ''alternativnih rešenja rashlađivanja'', gledanju košarke, odnosno izabranika Aleksandra Đorđevića. Njofri je bilo najzanimljivije kada su Francuzi sami pevali svoju himnu (u današnje vreme zatajila tehnika!?), pa je i on ustao u kafiću i iz glasa interpretirao (čitaj – ''drao se'') ''Bože pravde'', doduše sa, za nijansu, izmenjenim rečima, pošto je tekst učio od davnopočivšeg dede. Konstatovao je za jednog igrača da se ''kreće kao kralj u šahu'', a Vrabac je za drugog napomenuo da je ''potreban Saletu koliko i Šabanu šampon''… Evo i nekih mojih impresija, barem kada je reprezentacija u pitanju: igraće se još modernije i brže, kako zbog selektorove filozofije, tako i zbog selekcije igrača, jer neće biti (na žalost) Krstića, Marjanovića, Katića, ali tu su Nedović, Mitrović… Većina momaka imala je odličnu sezonu, samim tim i dobar angažman za narednu, tako da su i košarkaški iskusniji i bolji, a bogami i psihološki rasterećeniji. Puno je urađeno na podizanju kulta reprezentacije, samim tim i atmosfere. Momci su dve godine zajedno (generacijski, kroz mlađe selekcije, mnogo duže), tako da će delovi napada (minijature, improvizacija) biti sve delotvorniji, ali za mene je osnovno – vidni boljitak što se agresije i delova odbrane tiče. Grupa jeste teška, ali sada i sedmo mesto vodi u kvalifikacije za olimpijske igre u Riju, tako da ne bi na igračima trebalo da bude neke prevelike presije, odnosno – kvalitet je ispred strepnje…

Klupska dešavanja obeležio je ponedeljak, 17. avgust 2015. godine i toliko (do)čekano okupljanje igrača Partizana u Pioniru. Da ne bude ''tresla se gora, rodio se miš'', dumam ovako. Prvo, to je (zasad, ali bez finansijsko-organizacionih nagoveštaja boljitka) za zahteve crno-belih blago rečeno osrednji sastavčić, za Košarkašku ligu Srbije. Ili, pre samo petnaestak meseci treneru Vujoševiću neka od ovih imena nisu smela da se pomenu ni u ćaskanju. Drugo, uprava je na raznoraznim letnjim odmorištima, nema skupštine kluba, a ništa ne štima, što govori o sledećem: do skora su ''uprava'' bili isključivo Dule, Sale i Toša, znači li to (i zašto da?) da je u pripremi neka nova, mnogoljudnija, ''u senci''? Treće, na sve priče oko kouča gledam ovako: ako ti istekne ugovor, a niko ti ne ponudi novi (što je bila praksa), znači da ne žele produženje saradnje. Odnosno, ako ti niko ne nudi saradnju a tu si – ti želiš da ostaneš trener ma šta oni mislili, na stranu što imaš ''više stotina hiljada evro-razloga'' za to. Sposobnost našeg mentaliteta da od prostog napravi komplikovano, od jedinstva ''grupašenje'', da ''svetski brend'' postane ''samo srpski'' – ogromna je. Na kraju, ovo je i dalje ''pat pozicija'' kao u šahu – možemo da povlačimo poteze danima, situacija na tabli je ista. Niti je ''remi'', još manje je neko ''predao'' partiju, a od kvaliteta i lepote igre – ni traga ni glasa. Mada, ipak se rečeno (ponovo pročitajte prvi pasus) svede na pitanja – ko je kriv za vrtoglavo urušavanje Partizana, kada i kako će da bude bolje?

Što se tiče Crvene zvezde, gledaću da što manje pišem o njoj, barem dok se tim ne oformi i ne počnu takmičenja, jer ''pojedinci'' ne gledaju blagonaklono na moje kolumnice, ma šta sadržale. Ili, da glasno pitam: ako konstatujem da je trenutni sastav centarske linije crveno-belih (Big Sofo, Cirbes, Nastić, Mitrović i Tejić) slabiji, ili manje ''taktički primenjiv'' od prošlogodišnjeg (u šutu za ''tri'' poena, širini igre, najviše zbog Kalinića koji je mogao da pokriva dve pozicije) – da li sam izrekao lični stav, skromnu analizu (koja ne mora da bude tačna, ali ni zlonamerna), ili sam – ''ispljuvao CZ'', ''pokušao da destabilizujem klub'', te mi stoga treba…

Kako bilo, za kraj tu je komšija Njofra sa svojim ''trilemama'': da li je samo kod nas tradicija – uporno ponavljanje istih grešaka? Da li je pokojnik sporedna ličnost na sopstvenoj sahrani i, konačno, da li je kod nesređenih umova sređena spavaća soba?