Foto: Predrag Mitić

O tome sam „zloupotrebljavajući“ ovo ćoše u listu već pisao. Sad je „nešto krenulo“, sve je manje gunđanja, sve više saradnje. „Al’ će vidimo“, rekli bi Vražogrnčani…

Ali, setim se iste firme iz još jednog razloga, nikako već dva-tri meseca da napišem tekst koji sam sebi obećao, posle posete Dubočanima, selu blizu negdanje varošice Salaša. Tu je Delta, kao i u obližnjoj Maloj Jasikovi svojevremeno započela projekat „selo“. prisustvovao sam okončanju njegove prve faze i početku druge. Prva se ticala obrazovanja (ko nije razumeo – edukacije) prijavljenih poljoprivrednika za voćarsku i stočarsku proizvodnju, a druga ih osposobljava za kredite „kuj ‘oće“ i za baratanje parama i „kuj ‘oće i kuj neće“ kredit. Proverio sam, ide i druga faza.

I sad, ono što odlažem mesecima. U borskom, sad se to kaže okrug postoje sela Luka i Tanda. Tamo nikad nisam bio, ali od rane mladosti su mi se utuvila kao pojam za zabačenost. Kad je nešto ne toliko daleko, ali nepristupačno, govorilo se u ovom kraju da je to kao do Luke i Tande. Kad momci „zaostanu“ za ženidbu išla je šala, „ako ne mož’se oženi sam, će ga ženimo u Tandu.“ (Sigurno nema veze, ali sad se setih, kad nešto propadne načisto, kaže se – sve otišlo u „tandariju“!)

E, za Dubočane (i Malu Jasikovu) u Zaječarskom okrugu se nije tako govorilo, ali otići do Dubočana, proizvodi utisak kao da se ide u one legendarne L&T. Nije previše daleko od magistrale prema Negotinu, ali prilaz (uskim i za „ivente“ brzinski „pendžetiranim“ putem) sugeriše udaljenost i skutrenost pod padinama Stola.

Uz ovaj projekat išla su, i uglavnom izvedena, neka i isplanirana, započeta urbanistička uređenja – obnovljeni domovi kulture, školske zgrade. Ali, važno je i da u škole ima ko da ide. Od mlađih učesnika u projektu od kojih su se neki opredelili i za kredite, a neki će svojim parama, razgovarao sam sa dve porodice, jedna iz šestočlanog, druga iz osmočlanog domaćinstva. Ostaje se na selu, uprkos zovu inostranstva, posebno na poslovima vozača… kažu.

I sad ono najvažnije – u čemu se ova akcija razlikuje od mnogih sličnih? Te mnoge slične (u jednoj sam od početka osuđenoj na propast i sam učestvovao), često pod patronatnom države (i u ovoj nje ima) u dobroj meri odlikuje kampanjski pristup. Smisli se, krene, preseku se vrpce, odigraju folklori, pohvali doprinos natalitetu i identitetu, slikaju ih televizije, političari održe govorancije… I sve se prepusti snalaženju, toku vremena, osipanju, do mere da u „našminkanim“ prostorijama ostanu panoi sa sloganima da ih prekrivaju prašina i paučina…

Ova se akcija – na stranu novac i rekonstrukcije – odlikuje stalnim živim, stručnim prisustvom onoga ko ju je pokrenuo. I garantuje – otkup proizvedenog. Osim toga, sela su po strukturi pažljivo izabrana, a blizu su dva velika voćnjaka u kojima svakodnevno ima stručnog osoblja. Za hitno, ne mora uvek da se dođe iz Beograda, a dolazi se i bez TV kamera…