Gordi visuljak i trčuljak

I one koje („mi matroci“) smatramo uobičajenim, ali mlađima ništa ne znače, nisu ih čuli, nisu videli ili dodirnuli predmet ili nisu doveli u vezu pojavu, osećanje koje označavaju, ili to oni drugačije nazivaju.

Društvene, prirodne i druge okolnosti potiru i iskrivljavaju značenja.

Menjaju smisao.

Gorku sam šalu tokom kišurina i poplava objavio: za vodu, za reke se koliko sutra neće govoriti da su bistre ili mutne, već da su ili mnogo guste ili malo ređe.

Otrov(a)ne ili otrov(a)nije.

Kišnice su već kiseline, samo još valja da im hemičari definišu formule, kakvoću…

Ne znam ko sve zna za reč ćarlija, ali vetrovi već dugo ne ćarlijaju, sve češće su – olujni. U svakom smislu!

Kad budem jednom ovde pisao o „zvucima šume“, objasniću zašto flaše pucketaju…

Ova tema, eto, slučajno je došla u dane kad smo videli da su osnovci na maloj maturi imali muke da od pet ponuđenih pojmova pogode pravi za reč GORD.

Jeste to statistički mali primer, ali nastavnica u toj školi gde je (verovatno kao i u drugim zapelo sa godrdošću i ponosom) potvrđuje da je to samo jedna od mnogo sitnica koje nisu znali.

A jutros pre nego što sedoh za komp u kultnoj, a povremeno veoma retro (i jedna koleginica reče arhaičnoj) emisiji Dobro jutro deco čujem pogađaljku poslovice „Visi, visi visuljak, trči trči trčuljak da pojede visuljak“.

Deca u toj seoskoj školi su znala – visuljak je žir, a trčuljak prase, ali verujem da je centralni problem što sad malo ko zna šta je žir, pa i za prase je upitno.

Otkrivanje značenja reči prase moglo bi da ide preko prasetine, ali već zalazimo u eru kad će se izgubiti i reči doručak, ručak, večera i sve će se to zvati – donesi ili Glovo.

Reč užina bi se možda održala duže zbog vrtića i produženih boravaka, ali i tu vidimo problem – nedostatak osoblja da je pripremi i podeli.

Širiće se zato lepa zamenska reč – ketering.

Ali, vratimo se na gordost i gord. Ta osobina je na popisu sedam (smrtnih) grehova, pa se valja zapitati kako je deca ne znaju kod tolike navale novohrišćana, pravoslavaca, litijaša.

Ne preterujem!

Ako se Crkva sve više bavi politikom i politikanstvom, a sve manje moralnim, hrišćanskim načelima, ko bi još mario za grehe, pa i smrtne.

Ili!

Piše mi prijateljica da su DOLIČNO sahranili prijatelja kome nisam mogao na sahranu.

Otkad nisam sreo tu reč. Zašto!? Češće se čuje u negativnom značenju.

Jer, okruženi smo – nedoličnima!

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.