Inače, te izreke nameravam katkad ovde da koristim kako bi vladajući paradoksi bili jasnije i radikalnije saopšteni. Baš zbog toga što su u Lužničana (pa i Piroćanaca) atavističke naslage i slojevi kolektivnog nesvesnog dublji i rudimentarniji nego kod ljudskih izdanaka drugih krajeva improvizacije zvane Srbija. Stoga će kontrast sa savremenim stupidarijama, verujem, biti veći i jasniji.

Elem, mudrost na koju s povodom mislim glasi: „Zamoča ni se na rabotutu!“ A, da li treba prevod, znači – popiša nam se na posao! Potka ovome uzviku nalazi se u tome što kad se pečalbari na građevinama, nije retkost da se oko majstora vrzma neko kuče koje će bar jednom dnevno da podigne nogu na ćošak pod majstorovim viskom. A budući da se često radilo na mestima bez ikakvih sanitarnih uslova, u ulozi pomenutog kučeta koji put se našao i neki od mlađih graditelja koje oni zovu „prostak“. Ne zato što su nevaspitani, već što rade prostije, fizičke poslove.

Ali, ova situacija i izraz osim svesti o omalovažavanju posla, imaju i svoju „mekoću“, da ne kažem – suptilnost. I kad su grdnja i opomena, istovremeno su i neko uverenje da se tim činom uz zid kao razbija neki maler. Dakle, ne iskazuje se time u prvom redu da je posao propao, već opomena da je – omalovažen. Za upropašćavanje ima drugih izraza, ali opet najčešće u prenosnom značenju, na primer i u prevodu – „Baš ga ulepšasmo!“

Dal’ je jedno ili drugo ili oba, o tome razmišljam otkad sam na istočnom ulazu u Urgentni centar u Beogradu – jes da je davno građen, ali sam tek sada uočio – na vidnim mestima, uz divne crne mermerne stepenice, video poruke – UPOZORENJE, STEPENIŠTE JE KLIZAVO!

Opomena ili svedočanstvo da je posao upropašćen? Svejedno je, table postaju finalni deo građevinskog projekta. Uglačaj ga do klizavosti, da ne kažem neupotrebljivosti, a onda stavi tablu protiv klizanja. Nije svrsishodno, al je bar lepo, izeš suštinu, ako forma pleni!

Na prvi pogled ovo bi bila sitnica da se, samo u građevinarstvu, ne pojavljuje u beskrajnom nizu, sve do „glačanja“ patosa u tunelu. A iz svih drugih delatnosti stižu dokazi da postajemo društvo pompeznih aljkavosti.

Pa, zar se ovde ne „glača“ sve više savršenih pravila i zakona koji ne mare za sopstvenu „klizavost“. I kao da se samo čeka da se svaki od njih „zamoča“ tablom na kojoj piše – UPOZORENJE, RUPA U ZAKONU!

A plus što je za takve table obavezan tender. I obavezno se namešta „burazerskoj“ firmi.