Komadna trgovina 1Foto: Predrag Mitić

Naime, običaja koji mahom ide naruku sirotinji. I to njenim dvema vrstama.

Onoj koja je samo siromašna, ali kasnije će se pokazati i onoj vrsti njenih „pripadnika“ koji to žele da zakamufliraju, da se lažno i ili drugačije predstave, da je prevaziđu ponosom, uobraženošću, pa čak i javnom demonstracijom lažne „imućnosti“.

Ali, krenimo redom, kao što bi na ovom mestu rekli oveštali i novinari ne baš maštoviti da u tekstovima smišljaju nove „prelaze“ i kopče.

Setio sam se, dakle, prodaje cigareta na komad, prilično raširene i legalizovane u doba šezdesetih i sedamdesetih. Prodavale su se tada na taj način na mnogim mestima, ne samo najjeftinije cigarete, već i one boljih maraka, što se sad zovu „brendovi“.

Ta je okolnost bila povoljna za one zavisnike koji nisu uvek, a zapravo i nikad nisu „bili pri parama“ da si priušte paklo. Dobar je to izazov bio i za početnike u pušenju koji su neki komad za početak mogli da „opciguju“ iz džeparca za tvrde bombone ili pogačicu iz pekare.

Naravno, bilo je onih koji su redovno pušili neku „krdžu“ bez filtera, ali u momentima kad je trebalo da se naprave važni i ostave utisak, među zube su stavljali i te „brendove“ kupljene na komad.

Šta je na ovom, i mnogim sličnim planovima bilo devedesetih, u doba hiperinflacije, neka se oni čitaoci koji to hoće prisete sami, meni su najzanimljiviji bili – „metraža na kilo“ i „jogurt na točenje“ u kome je, onako belom, možda i bilo jogurta. Kao što mogu da dozovu i brojne primere kupovine po pijacama i sad u novo periklovsko zlatno doba. Kad se tako, na komad kupuje mnogo toga što je „na kilo“.

Sad ne mogu da se setim da li je jedna cigareta kupljena na komad bila skuplja od one preračunate na cenu pakle i mogu da poverujem da je bilo tako. A uostalom, princip trgovine u ono vreme oličen i u čuvenoj šifri za popust „tri za banku“ jeste takav da je „na komad“ uvek skuplje nego „na veliko“. Ako je bilo tako, trgovac je „višak“ mogao da stavi u džep. Ali značajnija pouka koja važi sve do sada je da – sirotinja uvek skuplje plati.

I, eto, sad u „deindustrijalizovanom“ i osirotelom Zaječaru susretoh se sa usavršenom prodajom na komad. Ima dakle jedna vrsta cigarilosa, brend mu se ne pomenuo – a od gornjih motiva za njihovo povremeno pušenje uzmite bilo koji, neću da se pravdam – čije pakovanje od pet komada košta 365 dinara. Kad bi se cena podelila sa „sadržajem“, jedan bi, znači, koštao 73 dinara. U ovom slučaju, na nekoliko prodajnih mesta (ne na svima) situacija je – neverovatna.

Prodaje se samo na komad. Ne postoji opcija kupovine na paklu iako se nabavlja po ceni pakle. Ali, zato cena komada je 115 dinara. Pa ko hoće da se pravi važan, sa moralnog aspekta – cena je dupla. Za inspekcijski aspekt se nisam interesovao.

Ovo je slučajno priča o cigarilosima, primenjiva je i na štošta drugo.