Sasvim slučajno onomad mi se novinarski posrećilo. Što bi se reklo „pala mi sekira u ekskluzivu“. O ulozi DNK analiza u sve češćim slučajevima koje je Bora Čorba u amsterdamskom slučaju opisao rečima „cipelu sam umazo govancom“. Kučećim.
Slučajno, na ulici, prijateljica s kojom sam zastao „privede“ u naše ćaskanje tuda nailazećeg jednog od onih „idiota“ iz vrhova (beo)gradske vlasti. Zapodede se razgovor o najboljim čovekovim prijateljima – ne o knjigama – već o psima na dužnosti kućnih ljubimaca. I o pojavama njihove skaredne nužde po gradskim parkovima.
Eto, deca nam se tu igraju, a nesavesni najbolji prijatelji tu izvode svoje ljubimce i još nesavesnije ne počiste za njima kad oni po travnjacima – opet Bora – „kaku“.
Pade tu licitacija o merama – od pravljenja posebnih boksova, za igru pasa, ne dece, do povećanja budnosti onih službi koje služe da – rebnu po novčaniku. Pomislih: to se ne dešava samo onkraj dečjih igrališta. Pomislih i na još nenapisani budući stih koji otprilike treba da glasi – i večeras Njegoševa ulica miriše na pseći izmet. Deluje banalno, ali samo zato što NJegoševa po tome nije izuzetak…
I sad ono glavno: međutim, naglasi gradski čelnik, ima u vidu sjajno rešenje za projekat koji može da podrži i neka evropska institucija, ako ne i Brisel kao takav – tako sam ja to razumeo. Postoji moderan izum, takoreći sajber-rešenje, čista e-uprava: uzme se uzorak pseće kake, uradi se DNK analiza, podvrgne tom softveru i kompjuter nađe koga treba – rebnuti!
To majstori!
Ideja jeste zanimljiva, verovatno i nije loša, potpuno je sukladna 21. veku i razmišljanjima na nivou silicijumskih dolina. Mada, kad se ovako nešto pomene, pa još i DNK, pomislim na razna nerešena ubistva, novinara recimo, pa šta bi sa onim DNK-aovima iz Jajinaca itd…
Dal’ su, ukratko, za ovo kod nas, među svim prioritetima, baš i paščad došla na red?
No više me brine bezobalna mogućnost da se kao i mnoge druge moderne ideje i ova „posrbi“, „ponaški“ i pretvori u apsurd i paradoks.
Uzviknuh zato „Pa da formiramo kučeću policiju…“. A rastanak trojke me prekide te ne nastavih „… da i tako otvorimo nova radna mesta“.
Cinizam na stranu, ali eto i ova tek načelna inovacija, još jednom otvara stara oveštala pitanja – ne pravimo li mnogo sve novijih i novijih troškova za (uglavnom aljkavo) uklanjanje posledica, umesto da lečimo uzroke.
Ljudski odnos prema psećim kakama, u krajnjem, vrednosno je i vaspitno-obrazovno pitanje. Kao i sve drugo!
Iako hipotetičko može se postaviti i ovako – ako je (zapušteno) obrazovanje ulaganje, nije li kučeća policija krajnje luksuzni trošak u nedostatku onog prvog.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
