foto Radenko TopalovićKako obećasmo, dopunjujemo priču da famozna žena Uroša I, Jelena, nije Anžujska iako se i dalje tvrdi da jeste, već ugarska plemkinja, ćerka gospodara Mačve Jovana Anđela i Matilde od Požege i Kovina.
Kao i neka saznanja da major Gavrilović, nije nikad izgovorio one reči u odbrani Beograda. Pri čemu je najinteresantniji lik baš čovek koji je to prvi u/tvrdio.
Osnov za famu o Jeleni proističe iz nečeg dubljeg. To obrazlaže Milena Repajić, mlada naučnica, istoričarka u knjizi “Stefan Nemanja, utemeljenje dinastičkog legitimiteta”. (“Liber novus”).
„Tradicija o Stefanu Nemanji nosi naslage osam vekova istorije i slojeve različitih vremena… do 19. veka i stvaranja srpske nacionalne države koja je pokušavala da ostvari kontinuitet sa srednjovekovnom Srbijom…“
Pritom se gubi nešto važno – „za razumevanje delovanja jednog od najvećih vladara srpskog srednjeg veka neophodno je smestiti ga u idejni i politički kontekst “vizantijskog sveta” kraja 12. i početka 13. veka u kome je Srbija gradila svoje mesto“.
Ovo važi za čitavu dinastiju Nemanjića koja i u sklapanju brakova često ima strankinje za supruge, ali u kontekstu “vizantijskog sveta”, „na prvom mestu je “sfera uticaja”, a tek na kraju etnicitet“.
U tome istoriji najmanje pomažu legende „radi kontinuiteta sa srednjevekovnom Srbijom“ i bolje je da se jasno zna da je to legenda. A i ova, piše Repajić, ipak „govori o živom sećanju na kraljicu koje je ostalo u ovim krajevima, kojima će ona upravljati decenijama nakon smrti svoga muža“.
O izmišljenom Gavrilovićevom govoru kolega Momčilo Petrović u “Zanimljivoj istoriji Srba” (“Laguna”) navodi „dva dokaza“: „Na prvom mestu – a ozbiljni istoričari su u tome jednoglasni – zato što Vrhovna komanda ni tada, a ni pre ni posle, naređenje kojom bi neku jedinicu žrtvovala – nije izdala! Drugi je u tome što se Gavrilovićevo obraćanje borcima pominje tek 1930. i to u memoarima pod naslovom “Na Dunavskom keju”, jedne veoma slikovite ličnosti – Đorđa Roša
Taj Roš je bio učesnik upravo ove borbe pod komandom Gavrilovića, kraj rata je dočekao kao vojni pilot, a piše Petrović, da je za vreme “Drugog svetskog rata”, po svemu sudeći bio agent “Gestapoa”.
Iz Rošove knjige govor su preuzimali mnogi, a najpre Branislav Nušić, koji „iako je lako mogao da zna istinu, navodi da je Dragutin Gavrilović poginuo sa svojim vojnicima i ta će se tvrdnja ponavljati sve dok u “Vojnoj encikopediji” 1972. ne bude naveden tačan podatak“. Da je preživeo!
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
