Foto: Radenko Topalović
U godinama/decenijama Bečkog rata, posle njegove neuspešne opsade, a pre Seobe najupadljiviji je (možda previše subjektivno – meni) neverovatan haos u „vršenju“ vlasti na čitavom području podno Save i Dunava.
Lokalni kapetani, nezavisno od toga ko ih je postavljao, a bilo je i slučajeva samopostavljanja (MNOGO SLIČNOSTI SA SADAŠNJOŠĆU) iz raznih „nacija“ ratovali su i na jednoj i na drugoj strani, pa i menjali stranu.
Haotično, anarhično oružano/naslin(ičk)o viševlašće, zapravo je bilo – bezvlašće.
Dobro, tamo su Turci bili okupator, sada je (lažna, i nedokonstituisana država) zapravo protektorat.
Ko treba da Srbima dadne „privilegije“ (ZSO) ako ostanu, poput onih Leopolodovih kolje im je dao tek kad su otišli?
Organi tog protektorata zajedno sa mirovno pregovaračkim „kapetanima“ iz EU uz podršku naoružanih „kapetana“ (NATO, KFOR, te EULEKS, a gde je tu INSPIRATOR OTPORA sa pelcerom Banjske!?)
Malo analitičara vidi važnu razliku između dominantnih pregovora o odnosima Prištine i Beograda poređeno s odnosima kosovskih Srba prema vlasti u Prištini.
A njihove jedine predstavnike oktroiše opet Beograd koji ne priznaje ni jedne druge osim ovih, povremeno ih upućujući da uđu u organe protektorata polažući im i zakletvu, a povremeno da izađu iz njih.
Da se ne pominje naređenje o povlačenju sudskih i policijskih nacionalnih „kapetana“, pa se čudi posledicama te mere.
Dok mesto glavnog nacionalnog oružanog kapetana i dalje zvrji prazno, pa se glavni „protektoratski“ i dalje zove (njegov) zamenik.
Pri svemu, da se haos imenuje što različitije, s ove strane se svi „protektoratski“ kapetani, i centralobankovski, monetarni i ministraski personalizju u jednom jedinom imenu na K.
A s druge strane je sve depersonalizovano, osim u jednoj personi.
Da li, npr. iko zna kako se zovu „oficiri za vezu“ Bgd. i PR čija smo imena čuli samo kad su imenovani, a sad ne znamo da li i dalje (ne) rade ili…
Tačno je ono što su ovde samo retki tvrdili, sad se ni srpska opozicija ne seća da češće to ističe, a neklmoli da osmisli plan za – rešenje kosovskog pitanja koje je, pre svega, demokratsko pitanje.
To mi dolazi na um kad vidim vesti da onaj K. ukida upravne okruge u srpskim sredinama.
Zna li iko ovde da je i „centralna Srbija“ podeljena na upravne okruge?
A rade li išta dok Srbijom nominalno vladaju izabrani kapetani gradova i opština.
Ali, oni su podređeni ne višim organima, već nadkapetanima koji nisu birani već određeni – poverenicima svepartije na vlasti koje ne postavlja ni partija već onaj jedan jedini i patrijarh i ambasador i sveministar i štagod mu se hoće, pa šta?
To je srž nemoći rešenja!
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
