Dok smo još studirali, ne često i ne dosađujući, već po nekom ritmu, uz izvinjenje i pristojne pozdrave, prisedne za naš sto u kafani i pita: „Je’, a kuj je sad NAJJAČI iz našega sela?“ Nije mislio na boksere, sportiste, ni na tipove koji su otišli u „beli svet“, pa neki dospeli i u same kriminalne vrhove. No na one najjače u znanju – ko je diplomirao, doktorirao i dokle su dogurali u karijeri.

NJemu je to bilo više od znatiželje, i stimulans da i sami „jačamo“.

Nema odavno čika-Baneta, ni kafane, selo se raspada, malo ko i zna i gde su „domoroci“ što su ga napustili…

Ali, zamislimo da je sada, i bez te kafane gde se nije samo razonodilo, već i ozbiljno planiralo, moguća repriza onog razgovora. Današnji mladarci sigurno bi nabrajali neke koji podsećaju – na Kristijana. Ili na neku od onih devojčica-pevaljki što ih, znam, opštinskim kolima voze do „zvezda“ i „pinkova“.

Sad, međutim, u ovoj navalici prostote, u ovoj bitangokratiji, desi se da me neko – kad sam u ovom poslu a u dobu kome je „život podario mudrost pošto mu je uzeo mladost“ – pita: „Otkud sve ovo i dokle će?“ Tad se setim istraživanja Mikloša Biroa iz devedesetih u kome ima i ova računaljka: s desne strane Morave samo tri posto življa ima više od osnovne škole. Eeej, tu su i Vranje, i Niš (Leskovac, pokojni „srpski Mančester“ se izvuče, on je „levo od Moravu“), Bor, Zaječar, Požarevac…

Ali, ne kažem pitaocu da je to zato. Nego: odgovor potraži u nekom frizeraju ili u privatnoj ordinaciji… Gleda me belo, nekad objasnim, nekad oćutim (hipo)tezu da pod oficijelnom strategijom zaglupljivanja ulazimo i zbirno i pojedinačno u stanje oglupavelosti.

Simbol, ali i posledica, a bome i ciklični uzrok – vidljiv je na pomenutim mestima. Pa, pogledajte i u frizeraju i kod vrhunskog specijaliste isti nivo ukusa: među „literaturom“ za prekraćivanje čekanja naći ćete – identično tabloidno đubre na roto i premaznoj hartiji. Onomad čujem blagu potvrdu ovoga – kaže, naučnici tvrde da ako se ljudi sa visokim IQ više od tri meseca druže sa ljudima sa nižim, i njihov procenat inteligencije opada. A s kim se mi družimo, lele, tako i glasamo!

Ovaj nonsens, pak, ovde i sada ima i „akademski“ nivo. Frizeraji masovno „dižu nogu da se potkuju“ – bezmalo svaki se zove „frizerska akademija“.

Za kraj, evo i definicije: ukupni uticaj frizerskih akademija na društvo će se marginalizovati u onoj meri u kojoj uticaj Akademije nauka gubi atribute – frizeraja. Ali to je već priča o limburzima mesecima i vrbama i grožđu…