Dalje: špic iz agrarnog raporta mladog kolege Ivana Jovanovića sa malinarskih brda kazuje da tu nije problem samo sa cenom, već i sa zalivanjem. Nema po selima dovoljno vode ni za piće, a kamoli još za nužno zalivanje malinjaka. Istog tog prošlog utorka vapaj iz Pinosave sličan onim iz „viših i rubnih delova Beograda“ – nema vode. A na stotine je „srpskih pinosava“.

U ponedeljak sam, pak, gledao iz autobusa desnu stranu auto-puta iz pravca Niša. Od Jagodine do prestonice, sve niz sve slabovodniju „Moravu“ nema nijedne njive sa koje će se ubrati kukuruz. Možda tek – pabirci. Na nekoliko njih suncokret se jedva raspoznaje, izgoreo i patuljast. Na brojnim zaparloženim površinama korov dobro napreduje. I trska od Smedereva prema „Ikei“. Dakle, kraj „Morave“, na trasi nikolićevsko-baćevićevsko-kineskog kanala do Soluna.

Ima još vesti, al’ evo i – pojava. Gledam u Zaječaru „Popovu plažu“, glamurozno slavljenu kao podvig lokalne uprave u duhu „hleba i igara“. Sa više igara i vode malo više no u ovećoj barici. Ispod brane, propušteno u „Crni Timok“ vodičice tek da kvasi korito, pre nego što ga dva kilometra dalje ne „osveži“ neprečišćena gradska kanalizacija, tek da se ta masa, nekad zvana voda, sluzavo prokotrlja kroz divlje vodene trave do ušća u takođe omalovodnjeni „Beli Timok“ kome su već ubačene neprečišćene kanalizacije Knjaževca i uzvodnih sve ređe naseljenih mesta i gušće zakorovljenih negdašnjih bašti…

Oko Babušnice još opstaju neki izvori, ali nebriga zatvara mnoge, delom i zbog toga što se državna briga umesto razvoja (poljo)privrede usmerava na zabavu i rekreaciju do te mere da tamo „većinski SPS-Dačić“ usred zime otvara nedovršeni „predizborni“ bazen koji će se koristiti (od tada) narednog leta…

A po našim palankama – što je manje vode sve je više – akva-parkova. Pelceri Palme!

Dotle, svako domaćinstvo koje ima kanalizaciju, svako svoje govno kroz nju isprati u reke isprano sa devet do 27 litara pitke vode. Kanalizacije se ne prečišćavaju, tehničke vode u Srbiji nema. A u lošim instalacijama vodovoda gubi se od 40 do 60 odsto pijaće vode. Rekord u rasturu!

Dotle, u vreme ovog toplotnog udara i crvenog alarma, svi mediji se ubiše da nam objasne kako da se mi „čoveci“ zaštitimo od vreline, malo ko dovodi u vezu sve to sa našim neekološkim ponašanjem. Izreka ne pljuj i ne seri u izvor iz koga piješ ovde nije metaforično naravoučenije. Ona opisuje stvarnost.

Čujem da se sa najviših mesta Srbije i Srpske najavljuje plan za spas nacije. Predlažem prvu tačku: čime će se napajati ta buduća Srpčad i građančad koju će taj plan da ovazmoži u umnoži. DŽaba predlog, oni ništa ne rade ozbiljno!