Vesti iz Slovačke

Bile su prošlog vikenda kolege iz Bratislave da izveštavaju o protestima, o 20-godišnjici bombardovanja i o još kojim balkanskim temama. Pomagao sam im malo kao dopisnik slovačkih listova devedesetih. Mada, više su oni mogli mene da poduče. NJihovi reporterski dolasci u region mere se na desetine! Gde smo sad mi, a gde oni?

I, gledam komemoracije povodom NATO agresije, sa prevagom mitingaške politpropagande nad pijetetom i samoispitivanjem, pa vidim slavljenje prošlosti i propasti što se vuče još od devetnaestovekovnog mitologiziranja one prve „kosovske propasti“ iz 14. veka što je usađena u kolektivni kod i duh.

Nije li i seirenje nad svojevremeno siromašnijim, ugroženim, „propalim“ istočnim susedima proisticalo iz te nadmenosti nad bedom i nejakošću istreniranom nad samom sobom? (Život nije život, kad ne pada – setih se nečijeg stiha koji je izgledao „moćno“ kad se pijanim glasom izgovori pred pijanom „boemskom publikom“. Sad on u duetu Dačić-Dodik glasi „Ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine“.)

Slovaci se posle baršunaste, dakle ne krvave, revolucije nisu „kurčili“ ni heroisali, nisu se potukli sa Česima.

Jedan drugi kolega tad je samoironisao da je postao kapitalista kao (vaučerski) akcionar Železare u Košicama. Još se zafrkavao posle prve godine sa dividendom od oko 200 maraka. Već sledeće godine nije bilo samozajebancije. Toj su se cifri počele dodavati nule.

Kolega bi sad meni/nama mogao da se ruga. Ne čini to, već priča „vesti“ iz novinarske branše same po sebi poražavajuće po nas. Tamo novinari ne ispunjavaju samo naloge urednika i vlasnika. Imaju inicijativu. On kao iskusni reporter glavnom uredniku kaže da ide na Balkan na više dana odakle garantuje samo dva teksta. Ovaj se slaže, on seda u (novi) auto, uzima sa sobom prevodioca koji zna srpski, albanski, bugarski i tako do 6 jezika, dolazi u Bgd, pa u Niš na miting, pa u Prištinu, dalje, Sarajevo, Zagreb…

Sad je u novopokrenutom listu, a u magazinu gde je bio urednik ima dve kolumne mesečno.

Novi dnevnik osnovali su novinari nezadovoljni što je u postojećem (nekad dobrom) listu neki oligarh kupio 40 odsto udela. Novi list ima štampano izdanje, ali je sva pažnja usmerena na hiperdigitalizovano izdanje koje forsira preplatu. Kolega svaki dan vidi na tabletu koliko je novih pretplatnika sajt dobio zahvaljujući njegovim tekstovima i računa svoj bonus.

A u onom listu gde je 40 odsto vlasnik tajkun, novinari slobodno pišu tekstove protiv tog „dvopetinskog“ gazde. Uz fusnotu uz svaki tekst da je on suvlasnik lista u kome ga grde.

I, vest za Vučića (u Davosu) i „držseka“ za štampu koji su slobode naših novinara uporedili sa Slovačkom gde je „još prošle godine ubijen novinar“. Izvršioci su u zatvoru, istraga se vodi i protiv nalogodavaca (baš onog suvlasnika) koji je u vezi s još jednim oligarhom.

Sutra (nedelja) najveće šanse u drugom krugu ima liberalna kandidatkinja za predsednicu države. Nakon što su u prvom Slovaci glasovima „razbili“ desne kandidate, a za ovaj se demokratske snage udružile…