Foto: Predrag Mitić

Mogu i o „govoru govora“ u replikama u „Nemanjićima“. Primerice najpre o razgovoru, odnosno afterpartiju Barbarose i Nemanje. Ko što je oficijelni (a nije jedini) sličio današnjim političkim saopštenjima, tako je ovaj „uz čašicu“ još više zaličio na mogući „diskurs“ (u, jebote, da se slučajno to danas ne kaže – „narativ“!) Tuđmana i Miloševića u Karađorđevu.

E, tu na važnu županovu molbu car kaže: „računaj na mene, stari“… Da je još reko „raĆunaj“, bilo bi sve ko u Titovom lovištu. Ali, još bolja beše „bleja“ Vukana i Stefana. Ovaj drugi, pred ženidbu, kaže da mora da ide na granicu „da POKUPI Evdokiju“. Da je morao DIDE u Carigrad, valjad bi rekao da će da je pokupi ili digne „sa gajbe“.

Sve bi se to uklopilo u naslov: ovde se izvrdava očigledno. Žargon bgd-ulice 20. i 21. veka nikako ne može biti govor „stvoritelja kraljevine“, iako ne bio razumljiv ni neki arhaičan. Pogotovo, što smo u malčice podignuto patetičnom „obraćanju javnosti“ prilikom predaje prestola čuli nešto rečenica koje se razumeju, ali „liče“ na Nemanju. Kao što se opet, u govoru naratora, Stefana kad nas vodi kroz „žitije svog ćaleta“ izbegava da kaže „ćale“ da bi se gustim imperfektima, pluskvamperfektima i aoristima postigao utisak srednjovekovlja. (Umesto toga bio bi pogodniji „staroštokavski“, ali ne navaljujem, da mi se ne zameri navijanje za pirotjanski.)

Zato ističem nešto treće, naoko sitnije, što u duhu ovog gornjeg, drugog, dosta govori o onom prvom, tj. o izborima.

Ima ispred zgrade Danasa jedna od ovih novih – viđenije su u gradu – „đubrijera“/smećara/kanti sa čaurom za smeće i pomičnim poklopcem „so cigareten pepelotresnik“. Puše tu danasovci, ali i novinarluk brojnih afilijacija one korporacije što je „maznula“ Studio B, kako bi rekao Stefan Prvovenčani.

Pune, a ne istresaju pepeljaru. Ima to da radi ko drugi, ako ne, povremeno, ja. Ali, za ladnih dana, najčešće, dolaze u „foaje“ da se ogreju i odmore (zabušavaju) i delatnici gradske čistoće. I to upravo oni što im je dužnost da metlama kupe pikavce i sitni otpad i sakupljaju u zelene kante na točkićima. E, oni te kante „parkiraju“ tik uz đubrijeru, a kad završe pauzu, ne isprazne je nikad. Valjda po planu i programu to nije u njihovom rejonu.

I ljudski gledano, nije baš u redu takvo izbegavanje očiglednog, posebno nemar. Ali, svuda oko nas je tako. „Brigo moja…“ postao je opštedruštveni manir i deo pravnog sistema.

Zamislite nemoguće: da pitate bilo kog ministra šta misli, kao građanin, o nekoj rupčagi na ulici. Rekao bi da to nije njegov resor, te nema ni pravo ni obavezu na mišljenje o rupi. Ili, doktorat Siniše Malog. Ne tvrdim da je plagijat, ali pred OČIGLEDNIM problemom svi „parkiraju kante“ pored njega, ali smeće ne čiste. Nadležnost izgubljena u šumi propisa. Nije im „rejon“. Kao čistačima đubrijera!