Ne treba zamerati onima koji lažu jer su oni deo istorije. Naučeni da napadaju (ili se brane) razvili su mehanizam skraćenog puta do cilja. Iskvaren ost reči ne nosi u sebi smrat, pa ih je teško prepoznati. Suprotno, one su pune veštačkih mirisa, tako daprosto omamljuju. Laž od svojih namera stvara refuzne reči. Zbog toga lažovima ne treba ništa zamerati, treba zamerati vremenu u kojem je laž postala normalnost. Danas se smatra da afirmaciju stičeš onda kad drugog slažeš i navedeš ga na pogrešan put, tako se brzo i sigurno podiže tvoj status na društvenoj lestvici. Montirana istina je laž. Laž može spasiti istinu. Intelektualci su često policajci bez uniforme.
Lažova nije lako slagati.
Kad smo bili deca, a deca jedina znaju kad je stvarno potrebno slagati, govorili smo za one koji lažu – „lažeš na kvadrat“. Laž bez stida i srema uočavana je preko proročanstvo vremena koje će slediti. Laž koja sama sebe umnožava je produktivna laž. Kad lažeš da ne lažeš ne mogu te nikad uhvatiti u njoj. Još gore je priznati laž. Jedan trgovac je govorio: „Kad priznaš pola ti se oprašta; kad ne priznaš, sve ti se orpašta!“ Zalud je Bela Hamvaš pisao da posle Baštine i Istorije sledi doba iskupljenja. Pokajanje bi moglo da potre sve nazidane naslage prethodnih vekova i dovede čoveka do čistine, do prostora u kojem bi čovečnost delovala normalno. Iskrenost je, u stvari, deodobra za samog čoveka. Ali, odustajući od iskrenosti, čovek je sebe osudio na patološku laž i onu laž koja nas vodi ka patologiji.
Pseudolaž je laž sa nusproizvodima, dodatnim šarmom, umnožavanje potrebe da drugi bude zaveden. Suprotnost laži je iskrenost, a istini obmane. Lažu političari, mediji, trgovci nekretninama, domaćice, institucije, zvaničnici, običan čovek… Obično se oni koji lažu, usput, i ljute na slagane da slagani ne bi posumnjali.
Laž je postala stajling koji ti omogućuje da lažeš, a da ne trepneš. Uvek ćeš biti pod zaštitom psihologije množine. Pseudolaž je, možda, želela da izleči laž ali samo ju je učinila još stabilnijom.
Lažov uvek sumnja u drugog jer u njemu vidi sebe. Treba sumnju primeniti prema lažovima, ali kako ih prepoznati?!
Laž ubija dušu – stara je mudorst izrečena onima koji misle da je laž bezopasna. Ona je hitac koji bez znanja ranjenog razara njegovo unutrašnje stanje. Nije ti dobro, a ne znaš zašto. Ali deca, primitivni i jednostavni čovek znaju jer imaju čistu dušu. Tehnologija laži se razvija poput klasične tehnologije. Ni laž ni tehnologija ne mogu sebe da zaustave. A neobuzdanost nas, uvek, samo vodi ka uništenju.
Niko ne zna šta je istina, ali možemo spoznati puteve do nje, a to je – muka! Dovoljno je prestati da lažemo pa smo već na tom putu koji je gorak ali leči.
Danas si sretan kad te ne pokradu, kad te ne slažu, kad uspeš da sačuvaš barem malo iz prethodnog. Zbog toga iskreno patim što je svet ovakav i iskreno patim što nije onakav kakav bi mogao da bude…
Lagati i slagati nije isto. Prvi je trajan a drugi svršen glagol. Treba slagati samo onda kad drugog spasavamo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
