Ako spavate u ovom položaju, možda činite uslugu svom mozgu, pokazuje istraživanje

Inspiraciju za novi polažaj tokom spavanja je pronašla u sve većem broju studija o glimfatičkom sistemu, mreži koja pomaže mozgu da tokom sna uklanja metabolički otpad. Prvi rezultati istraživanja sugerišu da položaj tela može doprineti tom procesu, mada stručnjaci naglašavaju da on nije ni približno važan kao kvalitet sna.

Kako san „čisti“ mozak

San nije samo odmor za telo. Upravo tada mozak obavlja neke od svojih najvažnijih zadataka održavanja.

Tokom poslednje decenije naučnici su identifikovali takozvani glimfatički sistem, svojevrsnu službu za čišćenje mozga koja je najaktivnija tokom dubokog sna.

„Dok neuroni tokom dana stvaraju misli, uspomene i donose odluke, nastaje i metabolički otpad“, objašnjava DeVit, za Healthy.

Među tim otpadnim materijama nalaze se beta-amiloid i tau proteini, koji se dovode u vezu sa razvojem Alchajmerove bolesti kada se godinama nakupljaju u mozgu.

Dok smo budni, glimfatički sistem radi sporije. Tokom dubokog sna njegova aktivnost se značajno povećava i omogućava efikasnije uklanjanje otpada.

Ovo otkriće, potvrđeno studijom iz 2024. godine, promenilo je način na koji stručnjaci posmatraju vezu između sna i zdravlja mozga.

„Klinički značaj je ogroman“, kaže Džordan Vajs, profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Njujorku.

Nedostatak sna jedan je od najdoslednijih faktora rizika za razvoj Alchajmerove bolesti, a čak i jedna noć lošeg sna može povećati nivo beta-amiloida u mozgu.

Šta je najvažnije za zdravlje mozga

Iako položaj tokom spavanja može imati određenu ulogu, stručnjaci ističu da je kvalitet sna mnogo važniji.

„Kvalitet sna je daleko ispred položaja tela kada govorimo o zdravlju mozga“, kaže DeVit.

Dubok san sa sporim moždanim talasima najviše doprinosi radu glimfatičkog sistema, bez obzira na to kako spavate.

„Posmatram to kao slojeve prioriteta. Prvo je koliko spavate. Drugo je koliko kvalitetno spavate. Tek kada to dvoje dovedete u red, možete da razmišljate o položaju tela“, objašnjava ona.

Nauka zato savetuje da pre svega obratite pažnju na sledeće:

1. Spavajte između sedam i devet sati

Istraživanja pokazuju da se metabolički otpad u mozgu nagomilava kada smo hronično neispavani. Takođe, redovno vreme odlaska na spavanje i buđenja pomaže održavanju prirodnog biološkog ritma.

2. Lečite apneju u snu

Ako glasno hrčete ili se budite umorni bez obzira na dužinu sna, možda imate apneju. Ovo stanje je povezano sa poremećenim uklanjanjem otpada iz mozga i ubrzanim kognitivnim padom.

3. Čuvajte dubok san

Alkohol, određeni sedativi i neredovan raspored spavanja mogu značajno smanjiti količinu dubokog sna.

U kom položaju je najbolje spavati?

Ako već spavate dovoljno i kvalitetno, istraživanja sugerišu da bi spavanje na boku moglo imati dodatne prednosti.

Ova pretpostavka uglavnom se zasniva na studiji iz 2015. godine sprovedenoj na životinjama.

„MRI snimci glodara pokazali su efikasnije uklanjanje otpada, uključujući beta-amiloid, kada su životinje bile u bočnom položaju“, kaže DeVit.

Pretpostavlja se da položaj na boku omogućava efikasnije oticanje tečnosti kroz moždani sistem za čišćenje.

Međutim, stručnjaci upozoravaju da se rezultati studija na životinjama ne mogu automatski preneti na ljude. Životinje su bile pod anestezijom, a anatomija njihovog mozga razlikuje se od ljudske.

Ipak, ideja ima naučnog smisla.

Pojedina istraživanja na ljudima pokazala su da položaj tela može uticati na kretanje tečnosti kroz mozak. Takođe, spavanje na leđima češće je povezano sa apnejom, koja negativno utiče na glimfatički sistem.

DeVit dodaje da spavanje na levom boku može imati i druge koristi, poput smanjenja gorušice i boljeg položaja kičme.

„Potrebna su velika dugoročna istraživanja na ljudima kako bismo sa sigurnošću znali koliki je efekat položaja tela na glimfatički sistem, ali ideja nije nimalo neosnovana“, kaže ona.

Kako da se naviknete na spavanje na boku

Ako želite da isprobate ovu naviku, stručnjaci preporučuju korišćenje dugog jastuka za telo.

„Meni je pomoglo da stavim jastuk između kolena. Tako sam smanjila pritisak na kukove i donji deo leđa dok sam se navikavala na novi položaj“, kaže DeVit.

Tvrđi dušek takođe može pružiti bolju podršku ramenima i kičmi.

Ipak, stručnjaci naglašavaju da nema potrebe da se mučite ako vam ovaj položaj ne prija.

Na kraju, položaj tela je samo jedan mali deo slagalice.

„Za zdravlje mozga mnogo je važnije da redovno spavate sedam do devet sati, proverite da li imate apneju i odlazite na spavanje u približno isto vreme svake večeri nego da opsesivno razmišljate o tome kako ste se namestili na dušeku“, zaključuje Vajs.