Ima u Italiji starijih, lepših mesta i mesta sa boljim položajem, postoji i za oko prijemčivijih destinacija, ali ono što svakom ko je boravio u Sieni i pri tom do nje doputovao železnicom ili regionalnim drumom, ostane kao neizbrisiv trag jeste gotovo savršeni sklad toskanskih predela i mesta – spomenika. Pitomo pobrđe prošarano vinogradima i maslinama, sela kao preslikana iz srednjeg veka, gradske zidine, cirkularne ulice i trg u obliku školjke. Gotovo da osećate dah ovdašnjih gibelina, koji su vekovima strpljivo gradili „prepreku“ moćnom susedu, do te mere da je fiorentinska republika bila gotovo na kolenima pred ratobornim feudalnim plemićima.

Zanimljivo jeste da Siena, barem ovakva, ne bi postojala da čak i ovde nije umešala svoje prste tada moćna Vizantija. Naime, Justinijanovi odredi, čije je središte bilo u ne tako dalekoj Raveni, neprestano su atakovali na komunikacije prema Rimu. Tadašnja mana Siene, da je nekako skrajnuta, odjednom je postala bitna zbog alternativnih puteva prema Večnom gradu. Kasnije su trgovina, saobraćaj i veoma razvijena poljoprivreda i vinogradarstvo učinili da stasa nova republika, koju je tek krajem 14. veka, nakon brojnih Medičijevih pokušaja iz Firence, dokrajčila epidemija kuge.

Nikad kasnije nije dostigla tu slavu, pa je verovatno i zbog toga ovde negovanje srednjovekovnog kulta veoma jako, pre svega tokom Palia – konjičkih trka u samom centru na trgu Kampo i procesija u viteškim odorama svih gradskih kontrada. Njihovi pripadnici ističu da je to u genima pravih Sienjana, koji ne vole da ih zovu Toskancima, jer smatraju da je osim etrurske i latinske krvi u njihovom DNK obrascu mnogo franačkih, langobardskih, lombardijskih i ostalih primesa, što im nimalo ne smeta.

Privlačnost Siene je začuđujuća – ovde nema drvoreda, mora ili reke, grad nije na upečatljivoj uzvisini, a sve deluje skladno do te mere da je grad kao celina mnogo „jači spomenik“ od brojnih, veoma starih, očuvanih i vrednih zdanja. Dobra ilustracija tako primerenog i po meri ljudi sazdanog mesta jeste i činjenica da je prelepa sienska katedrala jedinstvena u hrišćanskom svetu – jer joj se osa pruža u smeru sever-jug umesto istok-zapad. Drugačije bi, izgleda, smetalo njenim graditeljima i stanovnicima, koji su je na jednom brežuljku započeli u 12. veku, ne bi li je završili 200 godina kasnije.

Univerzitet sa tradicijom od osam vekova, isto toliko stara gradska većnica sa veličanstvenom kulom, najstarija neprestano aktivna banka na svetu, prelepe fontane i mali trgovi, specifični crveni odsjaj fasada vekovnih kuća-starica i još mnogo toga stvaraju utisak da ste izašli iz vremeplova. Još ukoliko ovde budete u vreme Palia, 2. jula ili 16. avgusta, kada viteške bandiere, lente, grbovi i oklopi prekriju uske ulice i krenu vesele kolone sijenskih mladića i devojaka praćene dobošarima i fanfarama, eto vam neprocenjivog trena zaustavljenog u vremenu nekada slavne republike, a sada stecišta poklonika lepote.