Ugrizoh se: Milivojeviću, mnogo ti nešto veruješ vukovima, vučićima, vučetama, vukotama, vukosavima i ostalim vučićevi(ćevi)ma teoretičarima zavere, a i previše gledaš ti-vi, shodno tome.

Ne bi zalud, međutim, jutarnja šetnja, jer me put nanese do zgrade na uglu Jevremove i Francuske, u kojoj je živeo najpoznatiji Baja na čelu srpske vlade. Čovek koji je, u periodu od 1891. do 1924, obrnuo šest premijerskih mandata u dvema kraljevinama.

Pa, se setih jednog pamfleta koga su, uoči izbora za Narodnu skupštinu Kraljevine Es-Ha-Es, 1924, protiv Zaječarca, delile pristalice Čika Ljube Davidovića (svaka sličnost sa „LJubi čika“ je slučajna)…

„Beograđani! Setite se: Da je Pašić u vreme kada su naši vojnici ginuli na frontu udavao kćer, a sina oženio Grkinjom milionerkom. Da Pašić ima 172 rudarske koncesije u Srbiji. Da je Pašić, pre 30 godina, bio puki siromah, a da danas ima devet trospratnih ćoškova u Beogradu i da je najbogatiji čovek u našoj zemlji. Da je Pašić akcionar Borskog rudnika i da ima ogromne depozite u stranim bankama. Da u Srbiji nije bilo nijedne velike državne krađe niti afere u koju nije umešan ili on ili njegov sin Rada. Da je Pašić tajni saveznik krvoločnog P. i C. Beograđani! Srpska svest i građanska dužnost nalaže vam da listom ustanete protiv ovoga vrhovnog zaštitnika svih korupcionaša, pa svi koliko vas ima – glasajte za listu Čika LJube Davidovića!“

I, šta mislite da je Baja preduzeo protiv ovih kleveta? Ništa! Nije odgovarao čak ni kontrapamfletima, a kamoli nečim gorim! Jer, kraljevine su, po prirodi stvari, pa čak i pre jednog veka, uglavnom, bile demokratskije od najdemokratskijih demokratija sa republikanskim uređenjem.

A šta to nama radi, šta to radi naš dobri Kancelar – što se to nama, za trenutak, ućutao, pa sve nešto prepodobio? Da se nije setio da glumi Baju sad kad puca na novu dužnos’?

Primila ga učiteljica Merkel, na stranačkom mu poselu dali podršku jedan austrijski mesar sa adresom u Sirmijumu, pa Šreder (onaj što je bombardovao Srbiju), te onaj savetnik honorarac Fratini; obećavajući abrovi stižu i sa Tačijeve Porte – „Srpska lista“ se, zauzvrat, vratila u parlament, Preletačević i Čanak mu već prelomili u njegovu korist… Onda, red tzv. velikih televizija koje arče naš državni resurs zvani nacionalna TV frekvencija, što sve redom, od jutra do mraka, a uz upadljivo ćutanje tzv. međunarodnih posmatrača izbora, sriču: Te, premijer ovo, te predsednik SNS ono, pa njegovi iz Vlade ovo, pa njegovi iz stranke mu ono, pa predsednički kandidat i favorit Berlina, Amerike, Vladimira Vladimiroviča, Bakira Izetbegovića i onog Tadićevog „večitog prijatelja“ Milorada Dodika (zvanog „Baja“!) džumle, Redžepa Tajika Erdogana i Si Đinpinga i tome slično – izjavio ono. Te NJ.E. leti u Peking po dodatni vetar, te Putin odlučio da 10 procenata srpskih glasova „uplati“ na žiro račun predsedničkog kandidata iza koga su stali Zukorlić, Rističević i Nada Macura.

Te, ne da nam skače baš ono: dži-di-pi, pa ono, kako se zove, pozicija na biznis djuing listi, te mali Alek vratio knjigu Nadi Ajkuli, te veliki Alek pozapošljavao, brat bratu, ima ih u spotu najmanje desetoro iz cele Srbije. Pa se nešto pitam, za koje babe zdravlje bi mi građani, sitna boranija među vihorove, uopšte izlazili na birališta, ako je vaseljena već odlučila: Vučić, a ko bi drugi?! Malo li je na ovu skupoću. Tako se od „baje“ pravi Baja.