Njegovo ime blistaće čistim sjajem najplemenitijeg rodoljuba, a imena njegovih klevetnika uvećaće samo sramnu listu onih koji su izdavali sve interese otadžbine služeći tuđinu. Uspe li do kraja u svom poduhvatu spasavanja srpskog naroda i obnove srpske države, onda će ga naraštaji slaviti kao spasioca, kao oca nacije, kao neimara nove srpske otadžbine, kao osnivača Nove Srbije… Zato ćemo se zaveriti svi bez razlike da ćemo slušati njegove savete i staviti se pod njegovu strogu i pravičnu komandu! Zato, svi svesni Srbi i pravi rodoljubi, okupimo se u srpski nacionalni front na istorijskom putu kojim nas vodi on, sa zakletvom koju traži od nas: „Sve za majku Srbiju! Sve za nju, ništa protiv nje!“

Varate se, ako mislite da je autor ovog „otvorenog pisma“ onaj kreativni momčina iz Direkcije Jula („Jul je kul!“) i da je baš on to golih grudi stao na grudobran ovoga što, „uprkos 60 dana neviđene hajke, ne popušta“. Ne, reč je o uratku nepoznatog kopirajtera objavljenom u listu „Srpski narod“, od 19. juna 1942. Ali, da liči – ne da liči!

I kao što je tadašnja kampanja po kvislinškim ćiriličnim novinama beogradskim, imala preventivni cilj da Nedićevo kvislinštvo zaodene u tanke rodoljubne žice, tako i ovaj današnji režimski propagandni stampedo, u kome su tamo neki rodići i tome slično samo povod da se udari u pravu metu, u srce i mozak „krivoverne Srbije“- malinari odvrate od radikalnih protesta, poljoprivrednici od traženja odgovora na pitanje zašto režim hoće da strancima u bescenje proda srpsku zemlju, gladni radnici oduče od štrajkova jer to „nije patriotski“, a svi mi zajedno da počnemo da se, u postu i tihovanju, privikavamo na Srbiju bez Kosova i Metohije.

Da sumiramo ova dva meseca otkako su napredni batinaši i pripadajuće im bitange vijali krivoverne građane da im, o državnom trošku, „ispeglaju kragne“: I Vrhovnik je, kao i prethodnik mu, NJegova eks ekselencija, mandat na čelu Srbije započeo besprizornim kršenjem Ustava Srbije na kojem se (da ostavim po strani „Miroslavljevo jevanđelje“) Bogom i čašću zakleo! Jer, ono što je Toma master Diploma učinio zabranjujući Ustavnom sudu da raspravlja o ustavnosti Briselskih sporazuma koje je, 2013, potpisala Daček – Vuček vlada, to je Vrhovnik (u daljem tekstu: Vrh) sažeo u obznanu „unutrašnji dijalog“, po kome Kosovo i Metohija, jelte, i ne moraju da budu deo Srbije, ako se s tim slože, makar, Č und Č i ako to otvara neko od 25 „evropskih poglavlja“!?

Zamislite Zapad koji forsira suludi scenario u kome naš Vrhovnik, bivši ratni huškač zečijeg srca, ima naređenje da lobotimizuje i preumi, da „demitomanizuje“ Srbiju, da on koji je, kao ministar propagande, bespogovorno zagovarao ratnu opciju rešenja „kosovskog čvora“, sad baš on seče taj „Gordijev čvor“!? A građani Srbije bi, po obrascu britanske kolonijalne propagande u kojoj je sve zasnovano na kontrastu dobra i zla, pravde i nepravde, trebalo da progutaju ovu „kuvanu žabu“. Kako ono beše: Britanska propaganda nikada nije govorila da je dobro što to malo ostrvo vlada četvrtinom sveta i eksploatiše prirodna bogatstva u tim krajevima, već je, umesto toga, poručivala da je dobro imati mir, a ko narušava mir, taj nije pošten. Umesto da kaže „pravedno je što su engleski topovi oterali ostale narode sa sedam mora“, engleski propagandista bi govorio: „Naša mornarica brani slobodu mora“.

Vidim da se Toni Bler i njegov ratni huškač Kembel već isplaćuju našem Vrhovniku. Nažalost, samo Vrhu – ne i građanima Srbije!