Nismo mi Island, bre

p { margin-bottom: 0.25cm; line-height: 120%; }

Koji je tu samo da ostanete anonimni, inače se ne meša u „svoj“ posao. Niti u vaše pare. Samo na Devičanskim ostrvima ima registrovano pola miliona ofšor kompanija(pa puta hiljadu dolara), dok 28 „iznajmljenih“ persona „direktoruje“ u preko 20 hiljada ofšorova. Kad ste otvorili kompaniju i dobili direktora, više ništa nemate sa „poreskim rajem“. Nema poreza, nema knjigovodstva, nema finansijskih izveštaja, anonimnost zakonom zagarantovana. Dok vas ne provale. Kao kod „Panamskog raja“.

Onda se usijaju „naslovne strane“. Naravno, u našoj „obrnutoj ekonomiji“ sve je opet izokrenuto naglavačke. Navodni vlasnici „provaljenih“ ofšor kompanija, ni krivi ni dužni, stavljeni na „stub srama“. Krivi su što su hteli(i verovatno uspeli) da plate manje poreze. Pa zar to nije osnovni moto svakog preduzetnika i čitavog kapitalističkog sistema. Imaš pravo sve da radiš, dok radiš po zakonu i dok nelegalno ne ugrožavaš druge. Što naši biznismeni, ako u Srbiji rade sve po zakonu, ne bi, kao i svi drugi širom sveta, osnivali ofšor kompanije i preko njih finansirali svoje internacionalno poslovanje. Za one druge, koji preko ofšora neumereno i neprimereno „peru pare“(bežeći u poreski raj sa nultom stopom poreza na profit, iz „poreskog pakla“ sa stopom od 15 posto, i još toliko ako se pare podižu iz firme, što je naš „slučaj“), nadležna je poreska uprava. Da pronađe, dokaže i nerealni iznos(naprimer, milionske fakture na usluge „konsaltinga i marketinga“), oporezuje porezom na lična primanja(oko 65 posto na utvrđeni „fiktivni“ višak). Kao što je nadležna i da utvrdi postojanje paradoksa „gazda milioner, firma prosjak“, o kome naša kolumna piše godinama. Avaj, ne stiže Poreska uprava do takvih „poslova i zadataka“. Treniraju strogoću na „malim i nebitnim“. Tezgama, koje da je pameti, nije trebalo ni uključivati u „fiskal“. Već kao u „poreskim rajevima“. Plati „ulaznicu“, pa radi šta hoćeš, da preživiš. U konkurenciji „velikana“. Koji, poput Ikee, samo dolaze. Paralelno sa bankama, koje kreditima i „minusima“ finansiraju virtuelnu „potrošačku groznicu“). Pa kad „porasteš“, lako ćemo ti uzeti.

Dakle, umesto da unapređujemo poreski sistem i smanjujemo poreske stope, pokušavajući da i sami nekada postanemo „poreski raj“, naše „naslovne strane“, kao medijski promoteri aktuelne politike, opet po domaćim tajkunima. Baš u vreme, kad se počelo „stidljivo“ govoriti da, po pravima na subvencije i ostale beneficije, treba izjednačiti strane i domaće investitore. Ma i favorizovati domaće, jer su tu u „svojoj zemlji“ sa „svojom rajom“. Pa makar da investicije u Srbiji finansiraju sa Kajmana ili Antigve i Barbuda (državica u Karipskom moru, koju su proglasili za „poreski raj“ broj 1. u svetu). Sve su to naše pare. Bolje da se vrate, nego da odu negde drugo.

Što naši biznismeni budu imali više para, više će i ulagati i trošiti. Kapital je kao voda. Uvek pronađe put. Negde. Ovde ili onde. Naša država treba da ih stimuliše da to bude „ovde“. Pod uslovom, da plaćaju poreze i „normalne“ plate. A da „poreklo imovine“ i „postojanje ofšorova“ispituju i utvrđuju za političare(čitaj: državne i partijske funkcionere – predsednike, premijere, ministre, poslanike, gradonačelnike, direktore javnih preduzeća, šefove partija). Dok biznismeni mogu i treba da imaju para(uz one „svete“ uslove), političari ne mogu i ne smeju. Ako su samo političari, što im zakon nalaže. Nažalost, ovde su naši zakoni i praksa, tragikomični. Dovoljno je da firme i ofšorove preneseš na nekoga, pa si „čist“, za stvarno bogatstvo i imovinu(„sakriveno“ taštama, kumovima, svastikama and comp.) niko nije nadležan. Od plate od hiljadu evra, nema stanova, kuća, jahti, ofšorova, džipova, keša. Valjda zato, i pored obećanih oročenih rokova, nikako nema zakona o poreklu imovine političara. Kako se to u narodu kaže, „vrana vrani oči ne vadi“. Nismo mi Island pa da premijer podnese neopozivu ostavku, zbog „tamo neke“ ofšor kompanije. I da onoliko zamuckuje, kad ga novinar pita o tome. Umesto da mu je odbrusio. Tebe je neko poslao i instruirao da „kočiš reforme“ na Islandu.