Malo morgen. Da počnemo od ove istorijske rečenice. Naravno, setili ste se. I osnivač „obrnute ekonomije“ SM (Slobodan Milošević) je dovodio strance. U politiku Milana Panića, u ekonomiju omiljenog pokojnog profesora Dragoslava Avramovića. Dok su radili pod dirigentskom palicom SM-a, valjali su. Čim su „okrenuli ćurak“ i počeli da razmišljaju i govore samo svojom glavom, postali su ljuti protivnici i opozicionari.

Onima koji se sećaju mitinga za odbranu guvernera Avramovića, ispred Savezne skupštine, sve je kristalno jasno. Branitelj dinara i ekonomije, spasilac plata i penzija, mora da se brani ulicom. Pa umesto nekoliko miliona, po (prolećnoj ili jesenjoj kiši – više se ne sećam), došlo nekoliko hiljada. Sve se ovde, dragi zemljaci, vulgarizuje i relativizira. Kako ono kaže Mića Danojlić. Možeš sve znati i sve biti, u svom zavičaju ćeš uvek biti i ostati „onaj mali“ (pa u nastavku ime oca ili dede). Dodajte ovim primerima i političke stranputice vunderkindova, Đelića i Jeremića, pa se krug zatvara.

Ajde bogati. Kao da će sada biti drugačije. Šta se to promenilo da bi bilo. I vrapcima je jasno da ovde više treba politička volja i spremnost na rizik zbog promena i reformi nego struka i znanje. Toliko je stvarnih (ne ovih savremenih „nabildovanih“) i dokazanih profesora, ostvarenih i sazrelih biznismena i direktora, stručnjaka iz privrede. Što njih prvo ne pozovu. I što oni najčešće ne bi došli i da ih pozovu. Jer su sve videli i sve znaju. Možda bi i došli kad bi državni i partijski vrh javno dao i potpisao izjavu, sa blanko ostavkom kao sastavnim delom, da će podržati i da se neće politički mešati u programe pretvaranja obrnute u normalnu ekonomiju.

Pošto to (oslobađanje ekonomije iz gvozdenog zagrljaja politike i partokratije) u dogledno vreme nećemo dočekati, niko „ko zna“ neće ni doći. Niti će ga neko pozvati. Klasičan cirkulus vitiosus. Doći će samo oni koji ne znaju. Pa kad vide i saznaju, neminovno će postati protivnici. Ili će napustiti struku i ući u politiku i „obrnutu ekonomiju“.

Da na kraju rezimiramo. Znamo mi već dve decenije šta treba. Jedinstvena strategija ekonomskog razvoja zasnovana na stvarnim resursima i njeno bespogovorno sprovođenje, koje uključuje bolne reforme – smanjenje javne potrošnje, reforma PIO fonda, poreska rasterećenja i istovremeno gvozdena poreska disciplina, privatizacija ili likvidacija tzv. velikih sistema i javnih preduzeća (dinosaurusa). Da ne nabrajam dalje – sve se zna i sve je zapisano.

Znamo većma i kako. Da smo se samo učili na sopstvenim greškama i promašenim i neuspelim eksperimentima, znali bi. A tu su još iskustva drugih. Onih koji su uspeli, i onih koji nisu. Sve zapisano čeka u sveznajućem Guglu.

Problem je što mi, iako znamo šta i kako, NE MOŽEMO.

Mada je vrlo verovatno da od stranaca neće biti ništa. Jer sve se ovde kod nas, posebno u poslednje vreme, postepeno razblaži, oduži, promeni. Tako da na kraju zaboraviš ono na početku. Tako bi i sa ovom čuvenom rekonstrukcijom. Kroz kakve je sve faze prolazila. I šta su sve naslovne strane objavile i najavile. Prođe pola godine, pa se i zaboravilo šta se na početku pisalo. Neće biti ništa neobično da se i smenjeni Mlađan vrati. Makar kao stranac. Inače je često izgledalo da nije odavde.