Kako to reče mudri Orvel u Životinjskoj farmi: „Sve životinje su jednake, samo su neke jednakije od drugih“. Ova kolumna posvećena je jednoj velikoj grupi „jednakijih“. Onim angažovanim u javnom sektoru. Od ministara, do običnih radnika i službenika, obaveznih da uvek sednu u autobus, pojedu sendvič i dođu na svaki „prigodan“ događaj. Prva priviligija je što su na državnom poslu, gde nema stečaja, bankrota i neisplaćenih plata (jeste malo, ali sve u dan). Radio ne radio, svira ti radio. Osim toga, nije svima malo. Ima i onih koji zvanično primaju i po više hiljada evra mesečno. Bez IMT (Ima li Mene Tu). Kome se ne sviđaju male plate za „stručnjake“ i privilegije u napredovanju, široko mu polje – domaće (privatno) i izvozno. Zamene, sa svim „kvalifikacijama“ čekaju. Od diplomiranih, do doktora. Dakle, uslov svih na državnom poslu je da budu poslušni i podobni. Onda mogu i da ne dođu na posao, a da im se piše „osmica“. Da javno ne čitaju Danas, i da ne pominju da su gledali N1. Sada su in „zadruge“. Nepodobne, koji to na nesreću sami pokažu, ili se sazna, čekaju zamene. Šta vrede zakoni o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru, kad se svakog dana pojavljuju novi. Podobni. Koji odmah postanu šefovi i rukovodioci. Sa dodatnim „opisom poslova“ – a prate, zapisuju i podnose izveštaje. Čvorovići sa mobilnim i lap topom.

Sledeća velika privilegija su „brze“ diplome. Uveče prelistaš, ujutro zablistaš. Sve doktor do doktora. Posle mnogo vekova, opet otvorena RPŠ (Resavska prepisivačka škola). Samo u novom izdanju. Da u pomoć pozovemo Milana Vujakliju. U davna vremena kada su knjige bile retkost, a štamparije nisu bile izmišljene, postojala su mesta gde su se knjige prepisivale. Jedno od tih mesta bilo je i Resavska škola u Manastiru Manasiji. Današnja RPŠ je samo po „prepisivanju“ slična Manasiji. Tamo se prepisivalo javno, za potrebe države i crkve, danas se prepisuje za sebe i državni posao. Ne moraš ni da znaš gde je fakultet. Važno je da imaš pare, i da si podoban. Što si podobniji, veća diploma. Običan narod kupuje diplome zidara i tesara (znaju da rade, ali nemaju „ćagu“), „jednakiji“ postaju diplomirani menadžeri i ekonomisti, a „najjednakiji“ masteri i doktori. Armija nezaposlenih sa „brzim“ diplomama čeka. Priče o očitim plagijatima ne vrede. Javnost priča o proverama i sankcijama, doktori rade svoj državni posao“. Uskoro će se zaboraviti plagijati. Stalno dolaze druge važnije teme. Ionako, Resavska škola, sve manje treba. Svi koji su trebali već su diplomirali (prepisali).

Najzad, da pažnju posvetimo, ovoj najnovijoj privilegiji – jeftinim stanovima za službenike „ministarstava sile“. Za 500, umesto za 1.000, do 1.500 evra po kvadratu. Istina, oni obećani stanovi od 400 evra od pre nekoliko godina, nikada se nisu pojavili. Ovi najnoviji, valjda hoće. Zakazan početak gradnje za jesen. Ima mnogih „zašto“, a malo „zato“. Zašto se privileguje samo jedna kategorija državnih službenika. Gde su, na primer, zdravstveni i prosvetni radnici. Jesu li oni manje važni. Ili već imaju stanove. Koje su kupili od svojih plata. Zašto uopšte privilegije za bilo koga. Poznato je da svaki izuzetak, posebne stope, leks specijalisi, ugrožavaju svaki poredak i društvenu ravnotežu. I da se stanovi od 500 evra, odnose na ceo javni sektor, opet bi bila privilegija. Ceo narod plaća, jedna grupa „jednakijih“ koristi. Zašto država uopšte pravi stanove. Znači li to da su putevi i pruge završeni. Ako već pravi, onda državni resurs, mora biti svima dostupan.Svi mogu da kupe pod istim uslovima. Sve preko državne agencije. Javni poziv, ili klasična komercijalna prodaja. Država može limitirati cenu, i sklopiti krovne ugovore sa poslovnim bankama za kreditiranje kupovine stanove. Od prikupljenih para, ulazi se u novi ciklus. Pri tom, država ne sme praviti nelojalnu konkurenciju. Ostalim investitorima. Nema damping cena. Cena može biti niža samo za odricanje, ili umanjenje profita. Svi ostali troškovi (komunalnog poremanja, građenja i opremanja), moraju se ukalkulisati u cenu.

Državni službenici bi, dakle, u društvu bez „jednakijih“ kupovali kao i svi ostali. Uloga države je da im da veće plate, i da se sa bankama dogovori o uslovima kreditiranja. Živi bili pa videli, ove nove privilegije za privilegovane, najviše će koristiti „jednakijim“. Podobnim i doktorima. One malobrojne koji sa manjim platama kupe stan za petstotinku, će slikati i pisati reportaže. Ostali „dobitnici“ će ćutati. Što dalje od javnosti. Šta koga interesuje moje šefovsko mesto, „resavska“ diploma i jeftin stan (imam ih ja još). Takva su vremena. Nisam džabe lepio letke, obilazio kuće i stanove za sigurne glasove, izlazio na svaki miting i nosio parole, pratio na državnom poslu „ko, gde i sa kim“, zapisivao i javljao. Zaslužio sam i više od državnog posla i jeftinog „stančića“.

Autot je ekonomski analitičar