Uznemirile se brojke. Najavljuju generalni štrajk. Možda će i gladovati. Pred Parlamentom. Da se utvrdi istina. Na „svetom mestu“ gde su svi koji ugrožavaju bezuslovni (tako se nekada mislilo, ali sada i ekonomiju i cifre „pišu“ pobednici) autoritet cifara. Jači i večniji od „gole“ politike. Naravno, pred Vladu i premijera neće ići, jer je Parlament „stariji“ od svih ostalih.
Mnogo je primera zloupotrebe cifara u političke svrhe. Generalno, nije jasno kako su Babić and comp spasili državu koju su nasledili od žutih, crvenih and comp od bankrota, kad su sadašnje cifre većinom nepovoljnije od nasleđenih. Uzimamo za primer dva možda najvažnija parametra. Sve cifre su „skinute“ sa zvaničnog sajta Ministarstva finansija, iz tabele makroekonomski podaci od 27. oktobra Leta Petnaestog. Za direktne strane investicije crno na belo piše: 2008 – 2,49 milijardi evra; 2009 – 2,07; 2010 – 1,13; 2011 – 3,32; 2012 – 0, 75; 2013 – 1,30; 2014 – 1,24 i do 30. 9. 2015. godine 1,06 milijardi evra. Što znači da su „žuti“ za svoje četiri posmatrane godine (by the way, to su bile godine koje je „pojela“ svetska ekonomska kriza, „popularna“ SEKA) privukli ukupno 9,01, ili prosečno po godini 2,15, a „napredni“ 4,35, ili prosečno godišnje po 1,09 milijardi evra.
Spoljni javni dug je imao sledeću dinamiku: 2008 – 8,8 milijardi evra ili 28,3 posto učešća u BDP-u; 2009 – 9,9/32,8; 2010 – 12,2/41,8; 2011 – 14,8/45,4; 2012 – 17,8/56,2; 2013 – 20,1/58,6; 2014 – 22,8/70,9 i 30. 9. 2015. godine – 24,1 milijarda evra ili 72,4 posto učešća u BDP-u. Ko malo bolje pamti, može se setiti da su „napredni“ Leta Osmog razapinjali na krst „žute“ kad je spoljni dug „probio“ zakonski maksimum od 45 posto, kada se, po zakonu, preduzimaju hitne mere za vraćanje duga ispod limita. Sad su sa skoro 75 posto učešća javnog duga u BDP-u, „spasili“ državu od bankrota.
Šta tek reći o poslednjem „slučaju“. Oko broja i procenta aktivno nezaposlenih. Pratite cifre. Zvanični podaci Ministarstva finansija kažu da je 2011. godine bilo 1.746 hiljada (1,75 miliona) zaposlenih, 753 hiljade nezaposlenih, pa je stopa nezaposlenosti bila 23,0 posto; 2012 – 1.727/762/23,9; 2013 – 1.715/775/22,1; 2014 – 1.698/767/19,4 i u periodu januar – avgust 2015. godine – 1.715 zaposlenih, 752 hiljade nezaposlenih i stopa nezaposlenosti 17,9 posto. Bilo bi smešno da nije tužno. Veća nezaposlenost u hiljadama, značajno manja stopa nezaposlenosti u procentima. Ili ista nezaposlenost u ciframa 2015 (752 hiljade) i 2011(753), a stope nezaposlenosti kao „nebo i zemlja“. Za isti broj nezaposlenih, stopa je sa 23 posto, pala, ne ispod respektibilnih 20 posto, nego na čak 17,9 posto. Umesto izvinjavanja za očitu i nespretnu grešku, poslanici opleli o „radikalnom“ smanjenju i „berićetu“. Po ovoj „naprednoj“ računici ispada da će, kad nezaposlenih bude pola miliona, stopa nezaposlenosti biti 0 (slovima: nula). Ako je za neku utehu zvaničnoj statistici, u tabeli piše da su ove zadnje stope računate na bazi „neke“ ankete!?
Sve u svemu, cifre su u nokdaunu. Jedan i jedan, odavno nisu dva. Koliko su, zavisi od „pobednika“. Kojima se ponekad pridružuje i“nejaka“ opozicija. Po principu – kad pobednici „obrću“ cifre i zaključke, šta njima kao poraženima preostaje. Tako da i sami ponekad „odlutaju“. Nije sve loše, manje i netačno. Na primer, deficiti. Spoljnotrgovinski, platnobilansni ibudžetski. Kao i to da smo se na rang-listi Svetske banke „podigli“ za tridesetak mesta. Nisko, ali više. Tako cifre kažu.
Uglavnom, kako smo saznali iz dobro obaveštenih krugova bliskim ciframa, udruženje cifara je već u Parlament poslalo dva amandmana. Prvi, da svako netačno, neargumentovano i tendenciozno korišćenje tačnih ili približno tačnih cifara i statistike, povlači velike novčane kazne za izgrednike i prijavu Agenciji za sukob interesa (ne mogu se istovremeno obavljati funkcije narodnog poslanika i promotera „organizovane obmane“ bilo koje partije). Drugi, da kad poslanik cifre izvrće, falsifikuje i vidljivo zloupotrebljava, automatski mu prestaje poslanički mandat. Još razmišljaju da li da zahtevaju da ista pravila važe i za izvršnu vlast. Jer bi u tom slučaju morali da naprave izuzetak. Lex specijalis za premijera. Ko toliko radi, može dakoristi cifre kako hoće. Da bi „odbranio reforme“. A sebe spasao „rušenja“. (Čitajte novine i gledajte TV).
Elem, ako Parlament do kraja Leta Petnaestog ne ugradi njihova dva amandmana u Poslovnik Narodne skupštine, prete velikim generalnim štrajkom, odmah posle Božića. Tu nije kraj. Ako ne uspeju sa svojim zahtevima, prelaze na štrajk glađu. Ima da se bele stiropori ispred Parlamenta. Da i cifre nešto nauče od političara. Kad nije obratno.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
