U kojoj su, od „turskog vakta“ pa na ovamo, radi „gole“ vlasti, kumovi ubijali kumove, dinastije se smenjivale u krvi, pa opet kumovi i najbolji prijatelji… Zaključno sa poslednjim kumovima, vojvodama i mentorima. Evo jedne savremene priče. Jedan pravnik i partijski prvak se početkom dvehiljaditih povukao. Da bi se Leta Dvanaestog Gospodnjeg, po tvrđenju dobro obaveštenih, aktivirao, i svom prijatelju inženjeru pisao „novu strategiju stranke“. Naravno, radi se o „žutoj“ stranci, koja je prešla dugi put od 5 do 30, i nazad, do 2 odsto. Šest godina posle, ovaj isti pravnik, sada u novom dresu, za istog svog „prijatelja“ inženjera, tvrdi da je prevarant koji je opljačkao Beograđane, i obogatio se na „narodnoj muci“. Opljačkao je i svoju bivšu stranku čiji je bio predsednik za milion evra, a Rome je stavljao u limene kontejnere.

Jadni Kant i njegov kategorički moralni imperativ. Ne bi ni izmislio da je znao za „srpska posla“ i partokratiju. Koja je kreirala prethodnu priču o „dva ista čoveka u različitim vremenima“ i mnoge iste ili slične. Čak se čini, da su „prebezi“ posebno „strogi“ prema (bivšim) „svojima“. Prvo da opljunu, prijave, slažu, lažno se zakunu, da bi pre uspeli u novom dresu. Kao naš pomenuti pravnik. Postao „sila“ u novom dresu. Priča se da je u stalnoj SMS vezi sa „šefom“. Šta ga briga za Kanta, i bivše prijatelje i saradnike. Ako vlast ubija kumove, zašto bi poštedela Kanta i kategorički imperativ.

Ako je jasno da moral više „ovde ne stanuje“, ostaje nejasno što su se naš prijatelj i „njegovi“, okomili na „tajkune“. Koga god hoće da uvrede, omalovaže i ponize, nazovu ga „tajkunom“. Za sve što se dešava, krivi su „tajkuni i opozicija“. Od štrajkova (radnika, sindikata, taksija i svih ostalih), blokada ulica zbog cene goriva, protesta i blokade puteva malinara, do sveprisutnog Kosova i Metohije. Koje bi da nije „tajkuna i opozicije“ bilo „naše“. A sa njima i zbog njih je kao nekadašnja društvena svojina. Svačije i ničije.

Pa zašto su „srpski tajkuni“ toliki lupeži i prevaranti. Kad smo se Ustavom i zakonima jasno odlučili za privatnu svojinu i kapitalizam. Samim tim i za gazde, poslodavce, biznismene i tajkune. Na čijoj imovini i firmama svi živimo. Kako su je stekli, trebalo je misliti ranije. Kad su vladali ratni profiteri i „ostrvske pare“. Sad je kasno. Na novčanicama su likovi Tesle i Milankovića, a ne ovog ili onog tajkuna. Ruske i kineske milijardere hvalimo, pozivamo i molimo da dođu, a naši polumilijarderi (piše da nemamo još nijednog milijardera) su prevaranti. Stranim investitorima nudimo „med i mleko“(kako šef reče: samo recite ponudu koju ste dobili u okruženju, mi ćemo biti za 5 odsto povoljniju), naši su „prvi“ samo na naslovnim stranama. Dođeš sa pretežno manuelnim tehnologijama, zaposliš jeftinu radnu snagu od najviše 300 evra, slikaš se sa svima, objave te sve „važne“ novine i televizije, i pride dobiješ 10 do 20 hiljada evra po jednom „minimalcu“.

Sve je dobro, ako nema boljeg. Pa i subvencije za strance. Samo nije jasno što su stranci toliko bolji od naših. Kapital nema granica. Prolazi kroz sve prepreke kao voda. Ali ako država treba i mora da se meša, jasno je za koga treba da navija. Za „svetske a naše“. Zašto nam Miško ili Kole nisu „draži i bliži“, od „tamo nekog“. To je kao naša ili strana banka. Obe prave pare i profit. Samo što Italijani, Austrijanci, Francuzi, Mađari i ostali, svake godine najmanje pola milijarde evra profita „iznesu“ u svoje centrale. A naši tajkuni – bankari „ostaju ovde“. Naši su navodno, preko Luke Beograd hteli da opljačkaju prestonicu, Arapi grade „Beograd na vodi“. Sa sve našim parama.

Mada ima i „dobrih, pametnih i pravednih“ domaćih tajkuna. Talentovanih i naprednih. Sve brzo rade. I nema ih na naslovnim stranama. Pomažu „državi“. Važi pravilo: što si veći opozicionar, to si veći „loši“ tajkun. Ako si naš, primer si „dobrog“ tajkuna. Od loših, ne izlaze (razne) policije, kod dobrih ne ulaze. Tako da se i oni „loši“ trude da postanu dobri. Kako se nekada kod Tita zvalo, da se „prevaspitaju“. Kao onaj pravnik sa početka teksta.

Što je možda i glavni razlog što se razna udruženja poslodavaca (više) ne oglašavaju. Pa jasno i glasno ne kažu. U kojoj su to kapitalističkoj zemlji, sa sve Rusijom i Kinom, kapitalisti „loši“ tajkuni. J… moral, čuvaj kapital. Država jedino ne radi ono što bi trebalo. Da se kapital i porezi kontrolišu sa dva nova zakona. Zakon o poreklu imovine i progresivnom oporezivanju. Šta će nam zakon, kad imamo ovakve naslovne strane, televizije i pravnike.

Autor je ekonomski analitičar