Disidenti i vanzemaljci

Kako najavljuje strana štampa u sledećem kontingentu depeša Vikiliksa biće otkriven i pokušaj kineskih obaveštajaca da urade nešto slično sa poverljivom korespondencijom iz kineskih ambasada, nezvanično nazvan ChinaLeaks Files (Dosije KinaLiks). Postoje indicije da je taj pokušaj na vreme zaustavljen, ali da američka administracija nije ništa iz toga naučila. Za razliku od Amerikanaca, kineske vlasti su pokazale svetu kako rešavaju ovakve pokušaje „svojom metodom“. Ženg Siao, bivši vojni službenik koji je presnimio i objavio bazu kineskih obaveštajnih informacija na svom sajtu, u roku od sat vremena obešen je na banderu glavnog trga u Pekingu…

Teško da bi u to iko posumnjao u trenutnim što globalnim, što srpskim okolnostima, međutim, prethodne dve vesti su izmišljene. Publikovane su na beskrajno duhovitom sajtu ‘’njuz.net’’, pokušaju nekoliko entuzijasta da naprave ozbiljan veb portal sa neozbiljnim vestima. Tako ste tamo mogli da pročitate kako je Jelena Karleuša dobila NIN-ovu nagradu, da JAT postaje auto-prevoznik, da se Tadić izvinio Francuzima za poraz u tenisu, da čileanski rudari hoće nazad u jamu i da se u Kaluđerici otvara prva elektronska narodna kuhinja u regionu. Problematika u ovom slučaju je nastala kada su pojedini srpski dnevni listovi počeli da prenose vesti ‘’njuz.neta’’ u svojim redovnim izdanjima. A da pri tom niti urednici niti čitaoci nisu posumnjali da je u pitanju samo nečije dobro zezanje u sprezi sa maštom. Doktore, da li je to normalno?

E sad, kada je u utorak objavljeno da će Srbija bojkotovati dodelu Nobelove nagrade za mir uhapšenom kineskom disidentu, ceo srpski uređivačko-čitalački kolegijum nije se dao tako lako prevariti. ‘’E, sad su ga preterali“ – uzdahnuli su kolektivno. Misleći na „njuz.net“. Već sutradan ujutru uzdahnuli su pojedinačno. Misleći na Vuka Jeremića, momka koji fascinantno utiče na ljude. Obojica njegovih nadređenih rukovodilaca su osedela. Da li ste to primetili?

Ministrov nadređeni rukovodilac broj jedan, po imenu Boris Tadić, u četvrtak je delovao bespomoćno pred razjarenim novinarima. Ličilo je to na onu scenu iz crtaća kada Gicko Prasić i mačak Silvester dolaze u napušteni pansion i provode tamo noć, dok mačora proganjaju miševi psihopate. Gicko Prasić mirno spava dok Silvester skače po sobi i drhti na krevetu izbečenih i krvavih očiju. Sanjivi Gicko ga u jednom momentu pita: Silvestre, da li je u tvojoj porodici bilo ludaka?

Predsednik Tadić je, pak, državnu svinjariju oko Nobela prebacio na familijarni nivo. Rekao je: I moj otac je bio disident. Valjda je iz toga trebalo međuredno zaključiti da je i on šokiran odlukom Silvestera, pardon, ministra, da se solidariše sa jednim represivnim režimom nadiruće ekonomije. Sva sreća pa razjarena sedma sila u četvrtak nije negde naišla na ministra spoljnih poslova. Diplomatski vešt, on bi garant parirao u izjavama. Rekao bi: „I moj pradeda je bio Kinez.“

Cela ta disidentska priča, izgleda, mogla bi dovesti do toga da Srbija dobije jednog novog disidenta. Vuka Jeremića. Koga već simpatišu razočarani naprednjaci („Vuče, osnuj stranku!“ – kume ga na internet forumima), i ostali koji smatraju da je Liu Sjaobo malo dete u odnosu na onog Obradovića iz Obraza, koji evo već dva meseca čami u zatvoru, a niko mu još nije dodelio Nobelovu nagradu za mir. Ili makar Nobelovu nagradu za nemire.

U takvoj situaciji, Srbija je sve zabrinutija za tajne depeše sa Vikiliksa, čiji je domen od svih raspoloživih gradova, kod nas registrovan baš u slobodarskoj Topoli. Postoji bojazan, naime, da će kad depeše stignu do tačke ključanja, tačnije do Jeremića, predsednik morati da se priseća šta su mu bili rođaci i po ženskoj i po muškoj liniji sve do askurđela, kako bi odgovorio na pitanja za koja nema odgovore ili za koja je prvi put čuo. A pravi se da nije neobavešten ko pokojni Toza. Nezgodno je za šefa diplomatije imati nekog ko je diplomirao eksperimentalnu i teorijsku fiziku, te se samo može naslutiti šta će sve isplivati iz tih fizičkih teorija koje su uglavnom provizorne, nekako slične srpskoj diplomatiji. Od oka i preko kolena.

Vikiliksova otkrića, doduše, pomalo liče na bibliografiju Vojislava Šešelja. Kada bi taj kilometarski komplet knjiga predočili međunarodnoj javnosti, skoro niko ne bi poverovao da u pitanju nisu tajne depeše iz američkih ambasada. „Južnokorejska gnjida O-Gon Kvon“, „Smežurano kengurovo mudo Kevin Parker“, „Srpski baron Minhauzen Aleksandar Vučić“, „Haški denuncijant Tomislav Nikolić“, „Očerupana haška ćurka Kristina Dal“, „Podmukli galski picopevac Žak Širak“, „Antihristov namesnik, zlikovački rimski papa Benedikt Šesnaesti“, „Lažljiva haška pederčina Džefri Najs“, „Vašingtonski seksualni manijak Bil Klinton“ i drugi naslovi od istog autora, zapravo su bili preteča Afere „Vikiliks“. Američki ambasadori mora da su po šablonu naslova Šešeljevih sabranih dela gledali da što konciznije i efektnije objasne karakter državnika koje su sretali. Tako da smo dosad saznali neverovatna otkrića – da Tadić liči na Klunija, da je Ratko Mladić u bekstvu, da je Koštunica neobavešten, da Ahmadinedžad nosi bradu, da Berluskoni juri ženske, a Angela Merkel muškarce…

Džulijan Asanž, opet, tvrdi da bura tek predstoji. Imaju, kako je rekao, američke tajne dokumente o vanzemaljcima. Otud bojazan ovdašnje javnosti da će Vuk Jeremić kad-tad doći na red. Mada ni ostali ne bi trebalo da budu baš totalno opušteni.

Šteta što će van domašaja javnosti po svemu sudeći ostati prepiska od četvrtka uveče, kada je naprasno odlučeno da naš nobelovac (ali ne onaj iz ukrštenica) bude Saša Janković, zaštitnik građana. On je višestruko pogodan za taj specijalni zadatak, sinulo je u glavi premijeru. Recimo, likom najviše podseća na Jelka Kacina. Pre polaska na put, Jankoviću je sugerisano da se u kuloarima Nobelovog komiteta diskretno raspita koju Nobelovu nagradu će dogodine dobiti Džulijan Asanž. Kako bismo imali barem godinu dana da se psihološki pripremimo za tešku odluku da na zahtev Amerike bojkotujemo ceremoniju 2011. Kada će u Oslo izgleda opet ombudsman, čime će njegova funkcija postati daleko zanimljivija od šablona „kuća-poso, poso-kuća“. Ombudsman je čovek, pisaće u specifikaciji radnih mesta, koji je stalno na relaciji „kuća-Oslo, Oslo-kuća“.

Naravno, ukoliko Asanž ne dobije Nobela za fiziku. Onda će ići neko iz te branše. Vuk, što da ne?