Kursadžije

Potom su mu, 20 minuta kasnije, dojavili da je i Nikolić Tomislav, na istovetnom licu mestu, uskliknuo s ljubavlju: „Tadiću i Koštunice, skinite kapu pred ovim narodom“.

Doktoru Koštunici se i ranije dešavalo, dok je bio na vlasti, da nije obavešten o činjenici da je trenutno na vlasti. Nikada mu se, međutim, nije desilo, da nije na vlasti, a obaveštavaju ga da jeste.

– Otkud ja na vlasti? – počešao se po temenu, namignuo sam sebi i potom se posvetio potrazi za svojim najboljim prijateljima, koji su se, kao i svakog februara, erotski rastrčali po dorćolskim dvorištima.

Tek sutradan, neprijatna situacija se iskristalisala – Nikolić Tomislav je rekao da je u pitanju lapsus – umesto premijera Koštunice, objasnio je, hteo je u stvari da pomene premijera Cvetkovića. Kao da tu postoji neka suštinska razlika. Dok je Ilić Velimir, takođe, priznao da je u pitanju lapsus, ma šta to značilo, jer se u njegovom govoru pojavilo jedno slovo S viška, te je od DS ispao DSS.

Doktor Frojd se nije izjašnjavao o ovim zanimljivostima sa takmičenja za „Mister lapsusa“, ali je doktor Koštunica odahnuo i nastavio da zaliva cveće u dnevnoj sobi sve dok komšiluk sa sprata ispod nije prijavio poplavu.

Ruke su zadovoljno trljali i doktor Džekil i mister Hajd, tipični članovi Srpske napredne stranke. Sve je ispalo po planu. Niko od govornika nije napravio lapsus pa pomenuo maleni Ogulin, prelepi Karlovac, živopisni Karlobag i slobodarsku Viroviticu, što je donekle razumljivo jer su oko Virovitice, rek’o bi Đoka Balašavić, opasno strme litice. Geografsku amneziju upotpunio je izostanak Kosova čak i iz lapsusa, metafora, hiperbola, dvanaesteraca i šesnaesteraca.

Jedini koji je na mitingu ukazivao da će naprednjaci do poslednjeg izginuti za odbranu svete srpske zemlje bio je Ajdemi Popuši, istaknuti član SNS frakcije poznatije pod imenom „Kursadžije“. Mister Popuši predvodnik je nove naprednjačke faze odbrane svega što je srpsko. Pošto je u njihovoj impresivnoj karijeri p(r)opušilo sve ono čega su se dovatili – od SAO Krajine do vojvode Šešelja, na kraju je p(r)opušilo i Kosovo.

– Gospodine Popuši, koja je vaša poruka našem napaćenom narodu za odbranu svete srpske zemlje – predstavio ga je časnom skupu kosovoliki i čovekoliki A. Vučić sa suzama u očima.

Suze mu uvek grunu kada ugleda ovog lojalnog Albanaca, odanog Srbiji, koji i pored toga nije bio član naše delegacije u Rambujeu.

– Dobijem ja nagradno ljetovanje preko firmu – počeo je Popuši svoj govor o odbrani Kosova – i posle ljetovanje pitaju me koljege: O koljeg, kako ti bilo na pljaža? Biljo mi mnogo dobro, ma sam pljivo, ma sam se sunčo, ma sam izgubio đemper, i mi ga je žao. Odem opet sljedeća godina, a koljege pitaju: O koljeg, ma kako ti biljo na plaža? Ma mi biljo mnogo dobro. Ma sam pljivo, ma sam se sunčo, ma sam našo đemper. Dođem ja na pljaža, skinem kaput, skinem sako, skinem košulja, skinem potkošulja… kad ono mi ga đemper – podvukao je Popuši na kraju izlaganja.

Koje je izazvalo nezapamćene ovacije. Vučiću su suze još jače navirale na oči, bol za Kosovom proširio se i na stomak, za koji se držao s obe ruke, dok je masa ushićeno vikala: Kosovo, Popuši, Kosovo, Popuši!

Ličilo je malkice na Egipat, jer je sveže mumificirana grupa od 100.000 eks radikala shvatila da je Kosmet i dalje u vrhu prioriteta, mada ga nema ni u lapsusima, čim je gospodin Popuši dobio cela tri minuta dramske pauze na spektakularnom mitingu. Na sledeći skup će, šuškalo se po masi, stići brat Gandi, i taj mora da je lojalni Albanac, samo mu ime govori.

– Sve će biti kul i gandijevski – dogovarale su se okupljene mumije da se na istom mestu vide za dva meseca. Gde će doleteti na letećim stiroporima.

Toma & kompani će do tada morati da obrate pažnju samo na jedan nebitan detalj – važno je unapred najaviti i razgraničiti deo kad nastupaju „Kursadžije“, od onog kad nastupaju lideri pobedničke koalicije. Kako bi znali da uočimo razliku.