Pravda za Kesića i novosadske govornike

Mada, ako je Bili Piton i mogao da krene ženi na grob pa da slučajno svrati na Pantelijinu sahranu gde su ga prisutni Topalovići upozorili povišenim tonom da se Panteliji ne dolazi slučajno na sahranu, teško je poverovati da su Jelena Obućina, Zoran Kesić, Ivan Ivanović i Dragan Bjelogrlić 1. februara krenuli u neku čardu na Ribljem ostrvu na fiš paprikaš, pa slučajno nabasali na studentske blokade u Novom Sadu.

I ne samo da su slučajno nabasali na studentstke blokade, nego su se, kad su videli blokade, popeli na binu, dovatili mikrofon, i svo četvoro održali prigodne, prethodno napisane spontane govore studentima.

Jer, ako ste čitali tabloide ili slične naprednjačke bolide, poput Ane Brnabić, to je bilo baš tako: Ivanović, Kesić, Bjelogrlić i Obućina, tim redosledom, pentrali su se na studentsku binu i pokušali da zloupotrebe studentsku borbu, pošto je, jelte, poznato da svo četvoro imaju neutaživu želju da dođu na vlast.

Da, braćo i sestre – Ivan, Zoran, Jelena i Dragan obožavaju da na minus pet stepeni, subotom uveče, sa improvizovanog stejdža drže govor dok im para izlazi iz usta od hladnoće, samo da bi se dočepali vlasti, jer su ovako, ako se ne dočepaju vlasti, niko i ništa.

Jadničci, nemaju svoje karijere, nemaju ugled i poštovanje, nemaju publiku, nemaju fanove, pa uzurpiraju bine po studentskim blokadama i drže im govore ne bi li ih plenumi stavili u prelaznu vladu.

I kako je to iskontruisano u tabloidima i među SNS bolidima, malko i po društvenim mrežama, pronađeno je ukupno osam studenata koji su tokom Kesićevog govora pevali „Studenti, studenti, ajmo svi u glas, Zoran Kesić nije deo nas“, što su u stvari bili neki ogranci Zvezdinih navijača koji paralelno sa navijanjem i studiraju, pa imaju pik na Kesića koji ih je prozivao u emisiji. Te su u to ime nažvrljali pola Beograda grafitima protiv Kesića.

I našli su još dvojicu koji su usnimljeni kako se šetaju po Novom Sadu i pitaju voditeljku studentske televizije – ko je određivao govornike za blokadu, jerbo im se govornici ne sviđaju. I to je sasvim legitimno.

Samo naprednjacima se sviđaju svi govornici na njihovim mitinzima, jerbo tamo vlada jednoumlje i jednoglumlje, dok ljudima koji misle samo svojom glavom i ne mora baš svaki govornik da se svidi.

Dakle, ukupno otprilike deset prisutnih od jedno 100.000 izrazilo je svoj jasan stav, plus plenum Filozofskog fakulteta, koji se od govornika ogradio, i ale i budale su se poradovale da procep među studentima konačno počinje.

– Evo rešenja! – ponadala se i Ana Brnabić, koja je uvek deo problema, nikada deo rešenja.
Odmah da vam otkrijem – sve govornike u Novom Sadu nisam gledao na televiziji već sa razdaljine od 20 metara iz ograđenog prostora oko bine.

Ivan Ivanović je nosio u ruci gajbu od pića: „Poneo sam stejdž da me bolje vide“, šalio se sa svojom visinom, i onda je stao na gajbu i održao govor. I to dobar govor, i dobio dobar aplauz.

Kesić se, prema mojoj pedantnoj evidenciji, u Novom Sadu, samo u trenucima dok sam mu bio blizu, slikao sa cirka 22.345 ljudi, i to u piku slikanja, dok verujem da će tačkasti softver MUP-a Srbije utvrditi da se slikao samo sa njih dvanaest.

A Arhiv javnih skupova će dati procenu da se Zoran Kesić tog dana slikao sa svim učesnicima protesta, sem sa onih deset koji su izrazili javno negodovanje.

Ova poslednja procena je najrealnija jer nikada u životi nisam video osobu koja se slikala sa svima u svojoj okolini, i to na njihov zahtev, mada je moguće i da je Kesić jurio njih da se slika, pošto on obožava da se slika, samo da bi stvorio iluziju da ga ljudi i studenti vole. Sklon je on tim prevarama, znam ga decenijama, pa pozivam Informer i Pink da istraže nečasne rabote.

Pod naslovom: „Kesić jurio ljude po Novom Sadu da bi se sa njima slikao i stvorio lažnu sliku da ga tobože vole!“, to otkriće biće pravi tabloidno-režimski hit. Jer, ako ga ona desetorica ne vole, zašto bi ga volelo onih preostalih 99.990 prisutnih?

Bjelogrlić se, pravo da vam kažem smrzao, pa je okolo zajmio rukavice da se ugreje pre govora, valjda voli čovek da se smrzava da bi došao na vlast…

Čak je liku koji mu je pozajmio rukavice rekao, svedok sam: „Hvala ti, neću ti ovo zaboraviti kad dođemo na vlast!“

Sve njih, plus Obućinu, do bine je kroz masu sprovodila studentska redarska služba u žutim markerima, i nemam pojma što su to radili ako su dotične persone tamo stigle nepozvane, kao padobranci i ubačeni elementi.

I sâm sam hteo da se upetljam u studentske blokade u Novom Sadu, nisam uspeo da se domognem stejdža i mikrofona, ali su moje dve ćerke pevale u studentskom horu tokom programa, a pevaju izrazito lepo, skoro ko ja. Što je, priznajem, bio pokušaj da falširanjem rasturimo skup.

Tako da tabloidi imaju moje priznanje: ubacio sam ćerke u studentski hor samo da bih politički zloupotrebio proteste. Pa sam zato svima bio sumnjiv, jer kako ne biti sumnjiv kada po Novom Sadu šetaš sa ženskom tašnom, koju si čuvao ćerci dok ona peva u horu.

Tako da tražim pravdu za novosadske govornike i muškarce koji sa ženskim tašnama bauljaju po studentskim blokadama.

Živela Srbija!

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.