– Šta je tu nerealno!? Šta je problem da jedan naš radnik napravi šarku da se vrata otvaraju? – pitao je Beli.

– Kad bude gotov Beograd na vodi, ako u Mladenovcu ne budemo pravili šarke za lamborgini, pljuni me slobodno! – dodao je Prilepak.

Mnogi su tada pomislili: ako se ovi momci ikada raspadnu, makar i „Drapšin“ ne proizvodio šarke za lamborgini, pljuni me slobodno!

I kako to obično biva u sistemu političkog besmisla dovedenog do apsurda – čak su i oni uspeli uspešno da se raspadnu. Upravo ono što im se desilo pisalo je u njihovom programu.

„Savremenici smo hronologije političkog besmisla ceo svoj život. Zbog toga smatramo da je neophodno da se takav sistem dovede do apsurda“ – bio je manifest pokreta „Sarmu probo nisi“ sa kojim su osvojili 21,1 odsto glasova na lokalnim izborima u Mladenovcu, iako su tokom predizborne kampanje otvarali već otvorene trafike i već otvorene štale.

Tog momenta, kada je saopšteno da će oni imati 13 odbornika u Skupštini opštine Mladenovac, SNS 29, DS šest, SPS četiri, a SDS-LDP tri – niko od Belovih „sarmaša“ nije rekao: „Možda je ovo otišlo malo predaleko?“

Ni posle kada su osvojili treće mesto na predsedničkim izborima, osvojivši 316.068 glasova, niko od njih nije rekao: „Možda je ovo, ipak, otišlo malo predaleko?“

Ali, kada su se pod još nerazjašnjenim okolnostima pre nekoliko meseci konačno i raspali, Beli, Prilepak i „Sarmu probo nisi“ su otišli ipak malo predaleko.

Naime, postali upravo ono što su hteli da dovedu do besmisla.