U Arkanovom ormanu

I onda bismo, u širokom kadru ispred trokrilnog ormana pokojnog Arkana, uočili istorijski snimak – novinarka se hvata za kvaku, i iz tog komada nameštaja, umesto kostura, ispadaju jedan za drugim, redom – Borislav Pelević, poslanik SNS, a odmah potom i Dragan Marković Palma, član vladajuće koalicije. Obojica prilično živahni, osobito Palma.

Deset godina posle Arkana – živi, zdravi i na slobodi, pri tom vrlo dobro pozicionirani – ostala su samo dva ispeglana sakoa iz njegovog garderobera. Novinari, međutim, nikada od dostupnih i verziranih persona za komentar o Arkanovoj zaostavštini ne zovu Palmu – on je trenutno (ko)mesar za evroatlantske integracije – nego se uvek sete (ne)srećnog Pelevića, čoveka koji se u svojoj postarkanovskoj fazi učlanio u stranku u kojoj su pojedinci smatrali da je on „serijski ubica“. Tačnije: „Usput ćemo raskrinkati ovog mafijaškog kandidata i Đinđićevog miljenika koji glumi opozicionara, lažnog profesora Pelevića, Arkanovog generala i serijskog ubicu“ – rekao je dr Vojislav Šešelj tokom predsedničke kampanje 2002. u Smederevu pričajući o dotičnom Borislavu. Poput urođenog mazohiste, dr Pelević, par godina kasnije, kolektivno se učlanio u SRS sa preostalim i preživelim članstvom i blagajnikom Stranke serijskih primeraka (ili se ona zvala Stranka srpskog jedinstva?), i serijski na serijskim mitinzima nosio bedž na reveru i promovisao svoje seriozne, a posebno serijske ideje. Onda je Bora rešio da raskrsti sa ljudima koji su ga smatrali „serijskim ubicom“, i otcepio se u partiju gde ga vide kao vanserijskog talenta. SNS, hm.

Palmaje bolje prošao – pre nego što se posvađao sa Borislavom oko liderstva u Stranci serijskog srpskog jedinstva – za njega je dugo vladalo mišljenje izazvano odokativnim zaključkom da je u pitanju Arkanov lični telohranitelj. Ili bar lični trener fitnesa. Širila se fama da ga je Arkan našao kao bebu u kavezu s tigrovima kad je oslobodio Jagodinu. Ništa od toga nije bilo tačno. Arkan, bog da mu dušu prosti, naime, imao je lep običaj da sa svih dalekih putovanja donese nešto što je obeležje te zemlje, poput Kolumba – začine, tozla, ogrlice, naftu, belu tehniku, drveće, biljke… Iz Jagodine je doneo Palmu.

Kao Arkanov suvenir sa dalekih putovanja, Palma je postao poslanik Stranke srpskog jedinstva sa Kosova. Iako živi i radi u Končarevu, znamenitom selu pored Jagodine, gde se rađaju samo talentovana deca. Pre Palme, tu se rodio Radmilo Bogdanović, upamćen kao jedini ministar policije u periodu 1990-2000 koji nije digao ruku na sebe. Možda ne ume da barata s oružjem? Palmi ništa slično nije padalo napamet. Da mu se ime ne povlači po novinama. U njihovoj stranci, naime, ginulo se uglavnom tradicionalno. Pod nerazjašnjenim okolnostima. Obično u sačekuši. Zato im je slogan bio: „Mi držimo reč“. Pa su ga neupućeni preimenovali u: „Mi držimo reket“. Bilo je to vreme kada deca nisu maštala da kad porastu postanu Novak, već Arkan.

Verni „arkanovac“, Palma je kasnije imao ekskluzivno pravo da uživo prenosi Arkanovu sahranu, na „Palmi plus“, televiziji koja povremeno prekida program o asfaltiranju svakog pedlja Skupštine opštine Jagodina zbog reklama.

S takvim impresivnim bekgrundom, Dr. Marković – Zlatna Palma je raskinuo saradnju sa predsednikom Stranke srpskog detinjstva Borom Pelevićem, po profesiji „kumom pokojnog Arkana“, i osnovao stranku ruskog naziva – Jedinstvena Srbija. Dvoumili su se i oko imena – Ubistvena Srbija!, klicalo je mnogobrojno članstvo koje dugo nije moglo da se odluči ni da li su oni stranka desnog centra, jugozapadnog istoka, severozapadne levice ili istočne desnice. Te je Palma na čelu te u svakom pogledu jedinstvene političke organizacije ušao koaliciju sa još dve palme na otoku sreće, gde, po onom starogradskom hitu, oblaci kruže svu noć… I zato Palmu danas niko od novinara ne zove da ga pita za onaj dugometražni film iz ormana, on danas više nije simpatični biznismen iz sumnjivog društva. Počeo je, naime, da bira društvo.

Nego svi, kada iz ormana počnu da ispadaju sećanja i drugi predmeti, zovu Pelevića. Trajaće to još samo malo, dok i on ne postane evropska perspektiva Srbije. A takvi primerci ovde se već štampaju serijski.