I dalje mi ogroman znak čuđenja stoji nad uređivačkim konceptom televizije B 92. Na prepoznajem šte se tamo želi. Sa kim i sa čim. Sa jedne strane Insajder, emisija koja ne samo što je reper i nedostižni ideal u našem tanušnom žurnalizmu – što, ako je već tako, i ne bi trebalo da bude pokazatelj velikog rezultata i dometa – ali, e to bi već ozbiljno moralo da zabrine najvažnije društvene institucije i službe, svojim angažmanom iz ciklusa u ciklus, od teme do teme svog interesovanja, jeste delotvornija i socijalno korisnija od hiljade državnih službenika, po praznim nivoima, plaćenih da čine upravo ono čime se ova mala grupa hrabrih i talentovanih novinara bavi.
A, onda, na istom tom programu, svakog radnog popodneva, gledamo nekakav kao zabavni bućkuriš, nešto što spada među najgora meljavljenja (odista, za „to“ ne mogu da kažem ostvarenja) otkad se televizija zapatila na ovim prostorima. Ne znam da li zaduženi urednici gledaju tu neverovatnu količinu bezidejnosti, prostačenja, elementarne nepismenosti, neznanja i neobaveštenosti, koja teško može da se toleriše i kod bistrije dečice u predškolskim ustanovama? Usput, sve vrvi od prepotencije i arogancije.
Gledali urednici ili ne, to „svašta nešto“ ide pa ide…
Nego, iskreno me zanima šta, recimo, Gojgićeva, Bećkovićeva, Ćosić ili Trninićka – autori od znanja i profesionalnog integriteta – misle o svojim novim koleginicama (Kale i Mare, vikaju li se?) sa kojima dele programsku šemu, ugled stanice i što je, može biti, najvažnije – gledaoce?
Sramna epizoda sa pružanjem gostoprimstva nepojavnoj ljigi koja se zove Veliki brat, onima koji odlučuju, tamo u zdanju na Novom Beogradu, očito nije bila dovoljna opomena i lekcija. A, ponoviću ono što sam tada napisao, od tog programskog debakla i sramote televizija B 92 više nije bila ista. I nikada se nije u potpunosti opravila. Žao mi je…
Da se vratim rečenom. U b(r)ezobraznom Sremu takvu nemoguću kombinaciju zovu – već sam se pozvao na istu na ovom mestu i to u originalu, pa hajde da sada budem finiji i, pritom, pokažem svoje (ha-ha) prevodilačko znanje – ‚‚kant end potejtou paj“.
Još nešto. U poslednjih mesec dana jedno prelepo, milo, kultivisano i pismeno lice priprema izveštaj o vremenu na toj televiziji. Kako se zove? Ne znam. Nastavlja se tako neobjašnjiva praksa, opet izum tamo odgovornih ljudi, da se novinari koji se bave vremenskom prognozom ne potpisuju. Niti im voditelji emisija najavljuju imena. Važi to već godinama za Katarinu (mislim Lazarević?) i Milicu (verovatno Spasić?). Zašto tako? Popisuju se imena novinara i reportera. Realizatori i urednici obavezno su na odjavnoj špici. Čak i direktorka programa. Prezenteri se sami najavljuju. Svi, dakle, sem devojaka koje su, neka to bude posebno naglašeno, ne samo estetski ukras informativnog programa te kuće. One se baš svakodnevno trude da budu zanimljive i drugačije. Što im najčešće i uspeva.
I zauzvrat dobijaju neprofesionalno ponašanje svojih bandigazda. Nedopustivo!Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
