Letnja šema dakle pretpostavljala je više angažmana za stvaraoce u zabavnim redakcijama, predlagane su atraktivne serije i novi filmovi. Uglavnom, laki, letnji, neopterećujući sadržaji, posebno u najgledanijim večernjim terminima, u takozvanom „prajm tajmu“. Ono, u osam sati uveče… Novinari u informativnim redakcijama su bili isključeni iz tog dogovora. Život teče i kada se većina ljudi odmara. Važni – posebno oni nenajavljeni, iznenadni – događaji ne mare za letnje šeme. U zemlji, ali i u inostranstvu.

Evo nas opet usred dugog, toplo-promenljivog leta. Iz domaće televizijske prašume, za ovu temu, izdvajam dva emitera. Jedan je sa nacionalnom frekvencijom, drugi je na kablu. Jedan je srpski, drugi je američki. Režimski i opozicioni. Oba su plaćenička: prvi finansiraju građani putem obavezne pretplate, drugi, uglavnom strani vlasnici. Dabome da sve navedene karakteristike vrište za znakovima navoda. Logičkim ili ciničnim. Ostaviću ih ogoljene, neka ih prema svojim percepcijama, ako to žele, dopune čitaoci.

Ali, šta je, po meni, zajedničko ovim emiterima? Odani su čuvari repriza u letnjem periodu. U „prajm tajmu“, naročito.

RTS, takozvani javni nacionalni servis, čini to rutinski precizno, kako se oduvek, Tamo Gde Treba i očekivalo. Najpre „Dnevnik“, koji je u suštini, vrlo repriznog sadržaja: uvek isti ljudi – još preciznije – uvek isti čovek, zauzima maksimalno veliki prostor. Tu se naširoko i nadugačko prate sve NJegove aktivnosti, onako baš bogato, domaćinski: od Pariza do Brisela… Vrca temeljno kamenje, otvaraju se pogončići razni, plus novi putići, pa radovi na zaobilaznicama koji, svi odreda, vode istom Cilju. Tu pesma, tu igra, zastave sreće i uspeha pozdravljaju Najdražeg gosta.

Onda se, onako usput, sus(j)edima odbrusi koja pedagoška. Lopovska i neradnička opozicija obavezno dobije porciju uvreda po labrnji… Iz večeri u večer tako. Isto!

Čim se odsvira špica emisije, kreću, jedna za drugom, reprize dve (pra)stare domaće serije. Izvidaju se rane orlu, vinu ga u nebesa, očešlja se bakutanerka, bez vatre i „brez komplikaciju na ovu situvaciju“…

Začudila me je „revolucionarna“ odluka rukovodstva N1 televizije da reprizira autorske emisije iz informativnog segmenta. Kažu da ništa nije tako staro, kao jučerašnje novine. Važi to, ponekad, i za emisije. Ponovljene nekoliko meseci docnije, premijere postaju promenade bajatih gostiju, bajatih pitanja i bajatih odgovora. (Ruku na srce, neki gosti, neka pitanja i neki odgovori nisu bili sveži, ni kada nisu bili bajati.)

Odista, ne vidim nijedan razlog zašto, recimo, odsutnog Jugoslava Ćosića u „Pressingu“ ne bi zamenila Maja Nikolić? Ili, Branislava Šovljanskog u „360 stepeni“ Milan Šarić?

Kod Jugoslava i Maje bi to, izvesno, bila promena na lepše. Uostalom u zagrebačkom izdanju iste emisije su se izmenila bar trojica pitača, od kada je taj format startovao. I? Zemlja se i dalje okreće.

Već čujem programske bandigazde na narečenim televizijama kako brundaju i spominju i nekakve premijere. Možda? Ali, neka mi dokažu da sve napred napisano, nije tačno. Danas me zanima isključivo sledeće: leto, osam uveče i reprize. Ne ide to zajedno, majstori…