Igre (oko) trona

Naravski da je reč o pakleno teškom poslu. Trenutno na turu nema Nadala, ali treba ukrstiti rekete sa potpuno revitalizovanim Fedrererom, razgoropađenim Marijem i momcima iz prvih deset, a bogami i sa onima slabije plasiranim na svetskoj rang-listi, koji čekaju svoj momentum. Ima li išta lepše u sportu, a bogami i u životu, od onog trenutka kada shvatiš da si pobedio boljeg od sebe. Na najbolje, posebno inspirisano i motivisano, svi jurišaju!

I još nešto: teško je, zapravo nemoguće, porediti minulo vreme i nekadašnje šampione sa ovim aktuelnim -. znate već one dileme Pele ili Maradona u odnosu na Mesija i Ronalda, Fanđo, Stjuart i Šumaher ili današnji vozači, Luis, Ali, Tajson ili Kličko…Ovens ili Bolt – međutim, kao da postoji saglasje među teniskim analitičarima, uključujući i nekadašnje asove poput Borga, Mekinroa, Samprasa, Agasija… da je aktuelni teniski šampionski kvartet (Federer, Nadal, Đoković i Mari) objektivno nešto najjače što je ovaj sport ikada imao. Ako je to tako, a biće da jeste, pa valja baš sada, u takvoj konkurenciji, biti najbolji. Staviti šapu, (dobro, reket) na tron i reći rivalima – ‘’sori, gajs’’!

E, upravo to pokušava Novak. Već je vladao ‘’belim svetom’’ celu jednu godinu, i opet bi. Normalno. Biti najbolji! Reč je o opasno snažnom ‘’opijatu’’. To kad uhvati, baš ne pušta.

Kada zasedneš na presto, zna to Novak, priliči ti – štono bi kazao onaj pesnik – da te vole i da ti se dive. A, sve bi dali da su na tvom mestu…

Ko je gledao televizijske prenose iz Pekinga uverio se koliko u toj prestonici najmnogoljudnije zemlje na Kugli, vole Novaka. Baš iskreno. Imao je naš as gomile fanova na svim turnirima gde je nastupao. Negde više, negde manje. Uglavnom su, hajde da budem precizan, u tom navijanju, prednjačili naši zemljaci. U Pekingu – Kinezi. Ne treba, jelda, biti veliki poznavalac ljudskih rasa te tu činjenicu i uočiti. Srpske trobojke, ogromni plakati na natpisima na srpskom i engleskom, uz, videli smo, i sasvim otvorenu bračnu ponudu… sve o u rukama razdraganih domaćina.

Novak je znao pravi način i meru kako da im uzvrati. Potpis i poruka na dežurnoj kameri posle svakog meča i to na kineskom, na tom jeziku, takođe i nekoliko rečenica pozdrava i zahvale sa peharom u ruci, i onda onaj pobednički ples sa skupljačima lopti. Bravo! Tako to čine oni sa samog vrha. Ne svi! Samo koji poštuju svoje ‘’podanike’’.

Neko će sa nipodaštavanjem odmahnuti rukom i reći – tja, samo igre oko prestola. Dabome! Sve na ovom svetu treba zaraditi. I ljubav i novac… pa i tron. Novak to radi pošteno.