Dakle, ispovesti takozvanih „ljudi sa televizije“, dramatične sudbine nevoljnika koji su u ratnim vihorima devedesetih godina izgubili dom, i retkim među njima koji su se vratili u svoj zavičaj, potom neobično otkrivanje zanimljive i mahom nepoznate istorije Novog Sada, a sve preko znamenitih ljudi čija su imena ispisana na uličnim tablama, ili ko je i kako svirao rokenrol po vojvođanskim varošima i selima.

„Kvadrati i oblačići – vojvođanska strip priča“ u deset nastavaka efektan je podsetnik – širokom auditorijumu relativno malo znane činjenice – da je Novi Sad sedamdesetih i osamdesetih godina bio jugoslovenska prestonica stripa i, što je verovatno još važnije, tadašnji autori „devete umetnosti“ uveliko su svojim umećem prevazilazili granice tadašnje države. Štaviše, neki od njih su postali ozbiljna i cenjena imena širom sveta, među milionima onih koji pasionirano prate crtane radove.

Zašto baš Novi Sad? Upućeni su skloni tvrdnji da je sve posledica ukrštanja nesvakidašnjeg talenta i odlične edukacije i spremnosti da se ono, taj kreativni čvor, predstavi javnosti: učenici Umetničke škole „Milan Šuput“, studenti Akademije umetnosti i urednici u novinsko-izdavačkim preduzećima Dnevnik i Forum.

Čini se lako i jednostavno. Ni slučajno! Reč je teško ponovljivom presedanu. Dogodilo se, prepričava se. Danas, u drugim okolnostima, nadareni sledbenici pronalaze svoj put ka afirmaciji.

Po „pisanom pravilu“ kuće Panorama, uz promenljivo učešće vrsnih saradnika, nanovo su najviše potegli dvojica ključnih autora. Aleksandar Karišik je bio zadužen za tekst (oblačiće). Scenario (sa Dobrilom Radak), režija, naracija, sa simpatičnim, a dobrodošlim glumačkim eskapadama.

Dušan Ninkov je brinuo o slici (kvadratima). Kao i decenijama do sada, i ovoga puta je dokazao da je jedan od najboljih ovdašnjih snimatelja. Bez obzira da li mu je u rukama filmska ili televizijska kamera, proizvod je navek savršena slika, optimalno primenjena temi.

Prve dve epizode su ponudile zanimljiv presek iz istorije stripa, ukazala na dominantne pravce u traganju za izrazom i, dabome, najpoznatije svetske crtače i radove koji su ih proslavili. Uključujući, naravski, i predstavnike jugoslovenske škole stripa. Ali, i – što je za ovu zgodu posebno bitno – kvadrat za sećanje onih koji su zametnuli, a potom i razvijali takozvanu novosadsku (vojvođansku) školu. U sledećih osam epizoda očekujemo udarnike stripa, crtače, urednike, izdavače i kritičare: Zorana Janjetova, Baneta Kerca, Sašu Rakezića, Dejana Nenadova, Sibina Slavkovića, Marinka Lebovića, Slavka Pejaka, Dušana Vukojeva, Leonida Pilipovića, Stevana Subića, Petra Meseldžiju, Radiča Mijatovića, Sretena Draškovića, Slavka Draginčića, Maru Kopanju, Momčila Rajina…

Treće epizoda? RTV, petak, pola sedam uveče.

Da, umesto iskrene preporuke za gledanje serijala, tek intimno upozorenje budućim gledaocima: strip je mnogo ozbiljnija, mudrija i duhovitija rabota od onoga što demonstriraju neke neznalice u republičkom Parlamentu, nespretno, bezvezno i pogrešno citirajući replike iz „Alana Forda“. Razumeli ste?