Odlučila prsa

Kampanja? Grabar Kitarović (46) – podržana od svoje HDZ, najveće opozicione stranke, ali, u drugom krugu naročito, i od kompletne desnice, uvijeno i od crkve, nacionalista i konzervativaca svih boja vrlo glasno i neskriveno – ponašala se u najvećem delu kampanje kao seoska cura koja bi da malo zgreši sa deranom iz komšiluka, ali tako da ostane nevina.

Gospođa Kolinda, u suparničkom taboru znana kao Barbika, naime, baš se trudila da zadrži pozu politički korektne evropejke, a da tu i tamo, malo pošašolji želje ljutih nacionalista. A to teško ide. Zato je u poslednjih dve nedelje, posle prvog kruga u kojem je minimalno izgubila, dijametralno okrenula taktiku, zamenila prioritete i… pobedila.

Josipović je sve vreme bio čvrsto na svojim poznatim pozicijama, nije ulazio u rizik novog ili neočekivanog, čak i kada je bio direktno, bez imalo takta i obzira, prozivan iz konkurentskog tabora. Ivo se trudio da bude i ostane gospodin čovek. Gospodin je ostao, predsednik više nije.

Kampanja je, to je moj lični utisak – kod podržalaca Milana Kujundžića, drugog desničarskog kandidata, posebno – bila okvir za izražavanje neskrivenog antisrpstva. Podsećalo je to u raznim prilikama na nacionalističku historiju u Hrvatskoj tokom poslednje decenije minulog stoleća. Srbi, baš tako direktno, ili u eufemističkim figurama (četnici, jugokomunisti, jugonostalgičari, crveni…) krivi za sve i svašta, bili su ključna moneta za potkusurivanje ili, recimo, neizostavni argument u borbi za neke zahteve „branitelja domovinskog rata“ u višemesečnom im „prosvjedu“ u šatoru ispred ulaza u tamošnje ministarstvo odbrane, ili članovima bivše, ali i nekolikim ministrima iz aktuelne vlade da javno, iz različitih razloga i pobuda, govore o uslovljavanju (konkretno baš Grabar Kitarović), pa i blokiranju Srbije pri ulasku EU. Onda – iz svih sredina doslovno – urlajuće prozivanje vlasti u Srbiji zbog Šešeljevih istupanja… pa tako, tim sledom i do izjava opskurnih ustašoidnih likova poput zapevala Tomsona, koji je dobio prostor za svoje poznate bljuvotine. Tako do šovinističkih prostačenja nekih učesnika u televizijskom gejmšou „Piramida“…

Šampion u bezumlju je, ipak, bio izvesni don Damir Stojić, koji je iskoristio božićnu misu da u Zagrebu okupljenoj mladeži propoveda kako „rat još nije gotov“ budući da, po njemu, srpski lekari (!?!) obavljaju pobačaje u Slavoniji i onda je zakukao: „Prije 20 godina su nas napadali, a sada ih zovemo da ubijaju našu decu.“

Kako god, i Hrvatska se priklonila aktuelnom balkanskom trendu u biranju onih političara i njihovih politika, koje sugerišu da je srce na desnoj strani. Sve (nam) je jasno, zar ne…