Kažu da na svetu ima oko 270 čudaka koji su za života dali lepe novce da posle kliničke smrti budu duboko zamrznuti i tako „dipfrizovani“ čekaju napredak nauke i medicine za nastavak života.
E, kada bi se jedan od njih, nakon pola veka, baš prošle sedmice, vratio i da je, nekom zgodom, novi život trebalo da upozna pred televizorom – gledajući isključivo prenose utakmica sa Evrobasketa – šta bi video?
Ukrajina i Rusija nisu zajedno? Nemci jesu. Česi su bez Slovaka. Slovenija, Hrvatska, Crna Gora i Srbija, svako za sebe.
Evropa njegovog vremena, blokovski izdeljena, stara zadrta udovica, postade u odsustvu mu, napirlitana raskalašna udavača, spremna da se prostre pod đuvegiju sa debelim buđelarom.
Ogroman šok za „hladnoratovskog“ povratnika iz zamrzivača.
Dakle, košarkaški evropski samit. Eliminacioni turniri su organizovani u četiri zemlje (Turska, Finska, Rumunija i Izrael). Što će reći i u četiri vrlo različite sportsko-televizijske sredine. Pritom mislim na razvoj i istoriju ovog medija u svakoj od njih, ali i, nimalo manje važno, popularnost košarke u istim, što se obično direktno odražava na visinu kvaliteta, pa i rutinu u realizaciji prenosa utakmica. Poznato je da je taj sport, zbog brzine i česte promene planova i kadrova, ide u red težih živih prenosa.
Sve to iziskuje maksimalnu koncentraciju televizijske postave uz teren, podjednako kao i onih koji sede u reportažnim kolima. Preduslov za dobar ishod tog posla je maksimalna uigranost svih članova ekipe, sa rediteljem prenosa na čelu.
Ključni mi je utisak nakon odgledanih mečeva, vrlo ujednačen kvalitet svih te-ve-realizacija. Startna prednost u činjenici da je košarka na pijedestalu popularnosti u Turskoj i Izraelu, nije uzrokovala manje uspešan posao televizijskih poslenika u Rumuniji i Finskoj, gde taj sport nije u samom vrhu svenacionalnog obožavanja.
Kada je o reporterima reč, za ovu priliku bih izdvojio angažman Slobodana Šarenca (RTS). Ne samo zato što je prenosio utakmice srpske reprezentacije, već što je dokazani poznavalac te igre. On je, prepoznajem to, „memorisao“ miris svlačionice u svojim nozdrvama, što mu, kao bivšem igraču, olakšava da prepozna delikatne situacije na parketu, govor tela aktera, njihovu neverbalnu komunikaciju, pa tako lakše donosi relevantne ocene i vrlo često uspešno anticipira rasplete.
Tokom višegodišnjeg rada i neposrednog praćenja najvećih košarkaških događaja, vrlo dobro je naučio kako da koristi glas, najvažniju reportersku alatku, ali i uspešno kontroliše emocije. Šarenac euforično ne urla u trenucima slavlja, niti kuka i jadikuje u momentima poraza. Ti izlivi osećanja su isključiva privilegija gledalaca. Kvalitetan reporter je, uz televizijsku sliku dabome, tek neizbežna spona između ekrana i parketa.
U rezultatskom smislu, ali i svemu ostalom, na Evrobasketu je, makar za nas, super.
Ili, što bi kazali u vinskom Sremu: zrela šunjka i ladni špriceri.:)
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
