Televizijski gledalac, nezainteresovan za višemesečne srpske političke pizdarluke ili neobavešten o istim, mora da je bio potpuno zatečen i banut, ako je u vampirsko vreme, kada se sreda oprašta sa četvrtkom, maltretirajući daljinski upravljač, naleteo na svom televizoru na, uistinu, nadrealan prizor: skupštinska sala maksimalno picnuta, sto za časnike u masivnom drvetu, iznad njega, tri grba u duborezu, udobna sedišta opremljene sa uređajima za elektronsko glasanje i identifikaciju… i gomila ljudi, uglavnom na nogama, iznad njih na nekakvom pijedestalu, osoba ženskog pola, sa mobilnim telefonom u rukama, rukovodi akcijom u kojoj prozvani, jedan po jedan, tu nasred sale, ulaze u prostor oivičen plastičnim paravanom zelene boje, kakvih najčešće ima u ginekološkim ordinacijama u siromašnijim domovima zdravlja, diljem nam države, i potom savijeni papir ubacuju u prozirnu plastičnu kutiju.
Zvučna kulisa je, takođe, zanimljiva: glasno dobacivanje, smejanje, uz upozoravanje voditeljke akcije da se prisutni smire, da će prekinuti tajno (!) glasanje ako bude domunđavanja i zavirivanja u glasačku kutiju…
Scene kao i iz filma nekog posvećenog dokumentariste koji je skupio grupu glumaca diletanata, dao im određene uloge sa zadatkom da (se) igraju demokratije u nekoj izmišljenoj situaciji, zapravo, karikirajući surovo, vrlo autentične aktere, mesto i vreme.
Sve je bilo, u stvari, do jauka realno i istinito, u vremenu i prostoru: poslednji, raspletni čin u višesedmičnoj političkoj farsi, u kojoj je smenjen dosadašnji novosadski gradonačelnik, članovi gradske vlade, direktori javnih preduzeća i predsednica gradskog parlamenta i na njihova mesta izabrani novi ljudi. Televizijska slika u direktnom svedočenju.
U srpskom političkom novogovoru to se zove – prekomponovanje vlasti. Što je, zapravo, nešto između eufemizma i verbalnog eskiviranja da se pravim rečima nazovu krađa, ucena, prevara, surovo izigravanje autentične volje birača, besprizorna borba za fotelje, privilegije i lagodan život.
Postoji još jedna novogovorna izmišljotina – upodobljavanje! To će reći da, bez obzira na izborne rezultate, lokalna vlast mora biti identična onoj republičkoj. Pa neka košta koliko košta…
U novosadskom slučaju to znači da oni koji su, recimo, izabrani na listi stranke ili koalicije koja se zalaže za punu autonomiju Vojvodine, decentralizaciju republičke vlasti i socijaldemokratiju, sada su u čvrstom zagrljaju sa onima koji su za ukidanje i ‚‚v‚‚ od Vojvodine, za potpunu centralizaciju i strogo desni pogled na svet, ili, na primer, da oni koji su bili na listi koja promoviše internacionalizam, ubrzani put u Evropu i borbu protiv svakog nacionalizma, sada će deliti vlast sa preispoljnim nacionalistima i evroskepticima…
U ovom testu nema imena aktera. Nevažni su! I smenjeni, i pridošli. Oni su, tek, bedni statisti u tragikomediji smišljenoj i režiranoj van Novog Sada.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
