Zanimljivi su ovi naši dani. Baš. Posebno kada prođu kroz proces (pred)pranja, a potom i centrifugiranja u mašini za održavanje medijske higijene. Tada sve namah dobije „dimenziju’’ više i smisao manje. Za udžbenike teorije masmedija. Neviđeno!
Recimo, trka rame uz rame rekonstuktora ovdašnje vlade i porođajnih muka vojvotkinje od Kembridža. Ko će brže?
Činilo se da će lepa Kejt, rođena Midlton, po dužini porađanja ozbiljno ugroziti vreme trudnoće znamenite Georgine, Kovačevićeve literarne heroine („Radovan III’’).
Nije! Mali je Džordž (kada dođe vreme dobiće i on neki broj uz ime), budući britanski monarh (u trećoj naslednoj liniji, iza dede Čarlsa i oca mu Vilijama), ipak ugledao ovaj svet pre nego što su Vučić i Dačić – neosporni i neupitni srpski vladalac i njegov prvi pomoćnik, formalno na mestu premijera – odlučili koji će im (najbliži) saradnici napustiti kabinete, službene vozače i telohranitelje, vozila sa rotacijama, šefove kabineta, medijske konsultante, sekretarice, fikuse… sve ono što ide uz opis poslova prosečnog ministra ovdašnjeg.
Dinkić, treći član tog trijumvirata (doduše, sa vrlo ograničenim suverenitetom, da budem precizan), tada se još nije izjasnio. Muljao je nešto, po svojoj staroj navici. I deran se, kanda, ovom zgodom malko preigrao. Premuljao. Šeme koje su mu donekle funkcionisale kod Živkovića, savršeno kod Koštunice i relativno uspešno kod Tadića, očito nisu prošle kod Vučića. Očekivano. Ovaj je Novobeograđanin štošta korisno naučio u još u šiljokuranstvu od ekipe između tamošnjih solitera i blokova, a potom gradivo utvrdio od delija’ na Zvezdinom severu.
Očito je, taj nauk ume da primeni kada mi zatreba. A trebalo je baš ovih dana. Ne samo u pregovorima (hm, hm…) sa koalicionim mu partnerima, već i u pedagoškom podučavanju raspuštenih lidera u sopstvenoj stranci.
Kako god se ta famozna rekonstrukcija okončala, izvezeno je da se višedecenijska politička praksa u Srba nastavlja: faktička snaga i moć ne leži u tituli ili funkciji, već u istinskom autoritetu nosilaca istih. Beše tako za vakta oba Stambolića, Miloševća potom, pa Đinđića, Tadića i evo sad Vučića. I to – kazale bi sremačke pustahije – traje dok laje…
Još koja rečenica o medijskim higijeničarima ovim povodima.
Prvo: razumem onoliku histeriju u iščekivanju malog princa u Britaniji, komonveltskim zemljama, bivšim kolonijama, Americi konačno, ali čemu tolikog medijskog „uzbuđavanja’’ u zemlji Srbijici? Usput, sa bezbroj neoprostivih grešaka, čistih glupost i neopisivog neznanja. A sve beše – makar za nas – ono znano: „kljukana dinastija, plava riba i svastikin but’’.
Drugo: sem nekoliko izuzetaka, ceo taj proces vladine rekonstrukcije je sedmicama proticao u neviđenom medijskom šlihtanju Aleksandru Vučiću. Najvećma od onih urednika i novinara koji su rektalnu speleologiju bezgrešno navežbali još kod Borisa Tadića. Odvratno!
Da li se i sam Vučić, kao inteligentan čovek i novinasko dete, gnuša takvih zanatskih i moralnih nakaza?
Srpska mašina za održavanje prigodne i podobne medijske higijene u punom je zamahu. Gotovo pa u „crvenom’’…Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
