Sendi ili superoluja

Ova fraza se upotrebljava i za opis, recimo, najgoreg mogućeg scenarija u razvoju nekog događaja, a korišćena je i na početku svetske finansijske krize, pre pet godina. Reditelj Volfgang Peterson je pre 11 godina snimio istoimeni film o potapanju velikog ribarskog broda, vrhunski tehnološki opremljenog, u vodama okeana, zahvaćenog tom olujčinom. Sa Džordžom Klunijem u ulozi kapetana. (Za detalje se raspitati kod famozne Džesi i ekipe marketinško-medijskih genijalaca, zaduženih za javnu sliku i priliku bivšeg srpskog predsednika Tadića).

Međutim, kako se Sendi strelovito približavao/la obalama osam saveznih država, uključujući i grad Njujork, ozbiljno preteći katastrofalnim posledicama za čak 50 miliona ljudi, sve češće se počelo govoriti o nedoživljenom fenomenu nesagledivih razmera. Savršena oluja je tako dobila novo ime – superoluja!

I cela država se digla na noge. Sve institucije, sve službe na svim nivoima, zaduženi funkcioneri, svi, svi, svi… bili su u funkciji što bolje organizacije stanovništva, precizne razrade planova za evakuaciju, priprema skloništa za tu svrhu, mogućnosti snabdevanja namirnicama i načina korišćenja alternativnih izvora energije… Uključujući i neposredni angažman predsednika Obame, koji je poslednje dane predizborne trke posvetio kontroli svega urađenog u pripremama za dolazak pomahnitale ćerke Majke prirode. Za mene je najubedljiviji i najoriginalniji bio guverner Nju Džerzija Kristi, koji je, uz sva upozorenja i obaveštenja sudržavljanima, na koncu, onim kolebljivim, zavapio: ‚‚ Ne budite glupi i brišite odatle!‚‚

Naravski, mediji su u tom poslu imali krucijalnu ulogu. Gledao sam gotovo celog ponedeljka i noćnih i jutarnjih časova utorka, kako je radila ekipa CNN. Vrhunac profesionalizma, optimalne organizacije i potpune saradnje timova hrabrih i obučenih reportera. Pokrili su svaki važan ili zanimljiv detalj, ali i emitovali amaterske snimke gledalaca. Sve vreme su konsultovali relevantne eksperte u studiju koji su, bezmalo iz minuta u minut, prognozirali šta sve može da se dogodi u narednim satima, i šta bi u tom slučaju trebalo obavezno činiti.

Onda je avetinja udarila: olujčina, razarajući vetar, stravični pljuskovi, pobesneli morski talasi. Potom susnežica, pa snežurda… Poplave!

I prvi tragični bilansi: 16 mrtvih, mnogo povređenih, šest i po miliona ljudi bez struje, vode i grejanja… Haos čije ćemo razmere znati tek u sledećim danima.

(Znate li zašto uragani uglavnom nose ženska imena? Borcima na Pacifiku, veli legenda, tokom Drugog svetskog rata su nedostajale žene, te su tamo česte oluje krstili po njima. Hm! Glupi muškarci. Šta sve ne činimo, kada nam One nedostaju).