Srpska televizijska posla

Jednostavno, ne razumem, recimo, mud(r)onje što bandigazduju na Prvoj srpskoj (jbt!) televiziji iliti PST, koji odluče da pošalju reportera u Glazgov, da se javi sa stadiona, uoči prve kvalifikacione utakmice naše fudbalske reprezentacije, za odlazak na Mondijal u Brazil, a potom njihov čovek iz beogradskog (!?!) studija, komentariše samu utakmicu. Pa, ljudi moji, da li to ima ikakve veze sa zdravim razumom?

O nekakvoj štednji, očito nema govora, jer su u škotsku prestonicu već poslali novinara Tešanovića, koji je, hladno, umesto da mu dupe vidi puta, svoj pismeni sastav o prethodnim utakmicama Srbije od kada ih vodi selektor Mihajlović, mogao (što sigurno i jeste) da pripremi kod kuće, a da je na Hempden park otišao komentator Mladenović.

Ovako se, potpuno bez potrebe, Tešanović slikao razgovarajući sa Tanjgom, nekakvim skautom u srpskom stručnom štabu (koji nam je prepričao detalje sa odigranih utakmica u našoj kvalifikacionoj grupi, koje je, više ili manje, već znao svaki iole pasionirani ljubitelj fudbala u nas) a zlosrećni Mladenović (inače, vrlo solidan komentator) se patio buljeći u nekakav studijski monitor ili čak običan televizor, baš kao i svaki gledalac koji je u tom času, bio kraj svog TV-prijemnika. Odista, srpska posla, što bi kazao onaj odvratni Kacin.

Ili, koji je pametnjaković u vertikali odgovornosti u RTS zabranio (?) reporterima Šarencu i Dendi, da u prenosima utakmica naše košarkaške reprezentacije, kažu gledaocima ono što, inače, svi vide i tako, umesto pukih izveštača, budu i istinski komentatori. Sa jasnim stavom.

A, istina je i surova i bolna: ovaj tim – kako je sastavljen, pripreman i vođen – ne zaslužuje da se nađe na sledećem evropskom šampionatu u Sloveniji. Znak uzvika.

Jer, Mačvana je (o)tužno gledati kako ne može ‚‚vola da ubode‚‚, Rašić bi sa takvom igrom teško prošao među basketašima veteranima, Savanovćeva skočnost je takva da mu je prilikom iste, nemoguće izvući novine ispod patika, Teodosić je najgori odbrambeni igrač među bekovima koji su ikada igrali za reprezentaciju… Nema potrebne borbenosti, neophodne kohezije i onoga što se zove hemija, a koja izdvaja jednu ekipu od, po primarnom kvalitetu, sebi sličnih. Selektor Ivković ili igračima daje pogrešna uputstva ili, ako im daje prava, oni ga uopšte ne slušaju. Sa slabim reprezentacija Srbija igra jedva osrednje, sa osrednjim timovima, naši igraju katastrofalno.

I tako devet utakmica za redom… Očito još nedovoljno Šarencu i Dendi (ili njihovim nadređenima) da izreknu tu istinu koja se vidi sa Marsa: u ovom ‚‚novom odelu‚‚ naši košarkaški prinčevi su goli golcijati. Zajedno sa selektorom Ivkovićem, predsednikom Saveza Đilasom, njegovim pomoćnicima…