Dizel levica

Tim terminom se označavaju samodeklarisani mladi levičari koji se identifikuju sa zloglasnom dizelaškom supkulturom iz 90-tih godina. Pripadnici ove „teorijske struje“ su pasionirani zaljubljenici u opskurnu i skaradnu muziku izvođača poput Mimi Mercedez i Cobija, a kao jednog od svojih „ideologa“ prihvataju književnika Vladimira Tabaševića.

Oni dizelaše iz 90-tih ne vide kao nasilnike sklone kriminalu već kao „ljude iz naroda“. Otuda potiče i divljenje prema zaštitnom znaku dizelaštva turbo-folk muzici kao kontri „elitističkom roku koji stiže sa Zapada“. Po njima srednjoklasni karakter ima i rep muzika sve dok je nisu prihvatili upravo oni „dizel levičari“ i spojili je sa ljubljenim turbo-folkom.

„Dizel levičari“ preziru“liberalnu levicu“ koja se okuplja oko nevladinog sektora. Ono što je potpuno kontradiktorno, ali i veoma zabavno je da, i pored konflikta koji postoji među njima, obe struje spaja ljubav prema šarlatanskoj trep muzici kojom se ova kolumna već bavila.

Takođe „dizel levica“ se pravi da u Srbiji ne vidi postojanje levičarskih aktivističkih grupacija koje kontinuirano agituju još od 1990, i epitet „pravovernih marksista“ sasvim neopravdano daje samo sebi. Prihvata i nenaučni stav Zorana Ćirjakovića da levica mora da bude „nacionalna“ s obzirom da ne razume marksističku postavku o nužnosti teritorijalnog ustrojstva organizacije radničke klase.

Kada omladina ne dolazi iz redova radništva onda ne razume mnogo toga. Ne razume da je rok, a ne „narodnjaci“, bio muzika mladih sve do početka 90-tih, da je rep kod nas prvo prihvatila omladina iz proleterskih, a ne srednjoklasnih porodica, da je turbo-folk takođe „uvezen“, odnosno da nije „originalna muzika naroda“. Ono što najviše ne razume je to da dizelaši nisu bili nikakva radnička klasa već naprotiv njeno najveće izopačenje pod nazivom lumpen proletarijat.

Marks i Engles najviše su prezirali upravo lumpene smatrajući da oni ne poseduju ni zrno klasne svesti. „Dizel levica“ sve to ne razume jer ne razume osnove naučnog socijalizma. A ne razume ih zato što njeni pripadnici dolaze gotovo isključivo iz dobrostojećih porodica pa tako i onih bogataških iz „kruga dvojke“.

Stoga je pogrešan srednjoklasni pristup „dizel levice“ upravo najbolji pokazatelj da je postavka da će oslobođenje radničke klase izdejstvovati isključivo radnička klasa potpuno ispravna.