Grad duhova

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Tekst kao da je iz vremena vanrednog stanja. Zivim na periferiji BG i ne prepoznajem navedenu situaciju. Mozda je vreme da se preselim u centar, ne volim guzvu.

2. Nemam takav utisak. Naprotiv.

3. Bilo bi super da je Beograd kao iz Matrixa. Šetaš pustim ulicama i naletiš na Lea. Zdravo Smorke, š’a ima. Zdravo Leo, ništa, baš sam smorena. Leo skine vamirke, i zagleda se u mene. Gleda me, gleda me. Ne trepcće Nikad kraja. A onda: Hajdemo na pivo, Smorke. Neka ide život. I tako počne 4 deo serijala.

4. Autor, svojim pisanjem, šalje apel za pomoć. Dobro je što je prepoznao kod sebe simptome, te je svestan da mu tolika količina straha nanosi štetu.