Kad Radovanović proziva

Ukratko, svi istraživački novinari, koji ne iznose stavove na liniji vlasti, po Radovanoviću su sledbenici Karla Marksa koji ne rade novinarski posao već kvalifikuju bez argumenata.

Drugim rečima, Radovanović je istraživačke novinare optužio da su „društveno-politički radnici“ kao u periodu socijalizma.

Jedino što je Radovanović zaboravio u toj svojoj oceni je da se javno samokritikuje jer je i sam kada je započinjao novinarsku karijeru bio „društveno-politički radnik“ prvo u „Politici“, poznatoj po bliskosti svakoj vlasti a potom u „Borbi“ listu koji je čitao svaki iskreni i pošteni član Saveza komunista Jugoslavije, kao primera radi moj pokojni otac.

Veoma sam ponosan što me je Radovanović okarakterisao kao nastavljača novinarskog stila čiji je rodonačelnik intelektualna gromada poput Karla Marksa. Takođe, Marks je bio školski primer novinara, ma šta o tome mislio Radovanović, jer je osnovni zadatak svakog medijskog radnika da štiti javni interes, što u prvom redu znači da kritikuje nepravdu i zloupotrebe.

Ako bar jedan procenat taj posao radim dobro kao veliki Karl Marks, veoma sam srećan i zadovoljan zbog toga.

Radovanović je kritikovao i moj „Dnevnik iz samoizolacije“. Rekao je da „ga boli uvo“ što sam ja u samoizolaciji i „što bi on čitao o meni“ te da mislim da sam „važniji od posla koji radim“. Interesantan mi je nadobudni stav ljudi koji smatraju da je njihovo mišljenje toliko bitno da ga svi uvažavaju.

Ne znam zašto se Radovanović ne zapita da li je bilo koga briga „što njega boli uvo“ po bilo kom pitanju.

Suština dnevnika koji sam pisao nije bila „da se čita o meni“ već da pokušam da ostavim trag šta nas je zadesilo tokom najveće svetske krize od Drugog svetskog rata.

I baš zato što ne mislim da sam „važniji od posla koji radim“ samoinicijativno sam se ponudio da pišem „Dnevnik iz samoizolacije“ za portal Danasa jer sam smatrao da je i pored svih nedaća u kojima smo se našli to moja dužnost.

Inače, pisanje dnevnika 50 dana uzastopno nije me oslobađalo od mojih dnevnih obaveza prema rubrici na kojoj radim niti sam ja to tražio. Dnevnik je rađen iz samoizolacije jer mi je država Srbija, kao i velikom broju građana, uskratila slobodu kretanje.

Ja sam u dnevniku opisivao sve ono što sam video i primetio u trenucima dok sam mogao da boravim napolju kao i onome što mi je bilo dostupno u karantinu.

Inače, Radovanović je ispao potpuno nedosledan jer je kritikujući druge za „neprofesionalizam“ upravo on bio taj koji ga je iskazao u emisiji u kojoj je gostovao jer je u njoj servilno i bez zadrške služio interesima aktuelne vlasti.