Foto: Luca Marziale / Danas Kada je objavljeno da će jedan od najbogatijih ljudi na svetu Ilon Mask preuzeti kompaniju Tviter, bilo je dosta pozitivnih komentara.
Naime, od onih sa stavom da je dobro što Mask preuzima Tviter moglo se čuti mišljenje da je poslovodstvo koje rukovodi tom društvenom mrežom „sklono cenzuri“ i da će milijarder to promeniti jer je „slobodar“. U praksi, od toga nema ništa.
Besmisleno je verovati da njegovi poslovni interesi neće prevladati nad „pravom na slobodu govora“. Ne postoji ni najmanja šansa da će Mask svoje finansije podrediti pravu na izražavanje drugačijeg stava koje može ugroziti njegovu reputaciju i profit.
Neki Maska smatraju vizionarom koji se do bogatstva „probijao sa dna“. Taj deo o njemu kao nekom ko je živeo skromno i onda zaradio milijarde, jednostavno nije tačan. Mask potiče iz više klase, uvek je bio dobrostojeći i definitivno nikada ne bi bio to što jeste da je svoju poslovnu karijeru započeo kao, primera radi fabrički radnik.
Njegovo vizionarstvo se naglašava i u kontekstu toga što je na čelu kompanije Spejs iks koja proizvodi rakete za putovanje u svemir. Ta teorija međutim pada u vodu ako se zna da je Mask, za poslovanje te svoje kompanije, dobio veliki novac iz budžeta, odnosno sredstva američkih poreskih obveznika. Sa takvom podrškom ne treba biti čudotvorac da bi se ostvario uspeh.
Prvi Maskov potez nakon preuzimanja uticajne društvene mreže bilo je saopštenje da će biti otpuštena polovina od 7.500 zaposlenih u kompaniji Tviter. Čak ni većina neoliberala se ne bi usudila da izjavi da nakon preuzimanja Tvitera ekonomski gledano postoji opravdan razlog za takav, potpuno bezočan potez. Jasno je da je otpuštanje više hiljada ljudi, koji su vredno i pošteno radili kako bi obezbedili egzistenciju svojih porodica, plod Maskove želje da ostvari što veći profit. Libertarijanci će tvrditi da je to suština ekonomije, zdrav razum će pak ukazati da je to ništa drugo do tajkunska pohlepa.
U želji da ostvari veći prihod Mask primenjuje taktiku smanjenja rashoda, a to su u stvari plate zaposlenih koji su otpušteni. On u svojoj nameri ne koristi samo američko zakonodavstvo koje štiti poslodavace nauštrb radnika već krši i ono što je propisano. To je razlog što su neki zaposleni tužili kompaniju zbog uskraćenog dvomesečnog otkaznog roka.
Ne krijem da zdušno navijam da im budu isplaćene velike odštete a svim otpuštenim uz iskrenu solidarnost želim da što pre nađu novi posao.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
